Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 698/23 od 29.11.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog Gorana Lazarevića, advokata Milana Burića i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 253/22 od 17.06.2022. godine. Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Gorana Lazarevića, advokat Milan Burić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Gorana Lazarevića, advokat Milan Burić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati.

Kao nezakonite dokaze branilac označava zapisnike o saslušanju osumnjičenih Gorana Lazarevića i ĐĐ od 26.06.2014. godine u Policijskoj upravi Užice. Prema navodima zahteva, ni u jednom od navedenih zapisnika nije uneto da su okrivljeni pre saslušanja poučeni o korišćenju prava iz člana 85. stav 2. ZKP niti da su upozoreni da se izričito izjasne o tome da li će uzeti branioce po svom izboru. U vezi sa iznetim u zahtevu sa navodi da je u vreme saslušanja okrivljenih u toku bila obustava rada advokata-dana 25, 26. i 27.04.2014. godine, u skladu sa odlukom Skupštine Advokatske komore Srbije i da je angažovanje advokata Milorada Milovanovića od strane PU Užice, za branioca po službenoj dužnosti okrivljenih, u direktnoj vezi sa nepostupanjem tog organa sa zakonskom obavezom da svakog okrivljenog pouči o pravu da angažuje branioca po svom izboru. Punovažna odluka nadležnog organa o obustavi rada advokata i nametanje navedenog advokata od strane PU Užice za branioca po službenoj dužnosti okrivljenima, koji pritom postupa protivno odluci advokatske komore, po mišljenju branioca, govori u prilog zaključka da je okrivljenom Goranu Lazareviću, koji nije bio saglasan da navedeni advokat bude njegov branilac, povređeno pravo na odbranu. U prilog navedenog zaključka, prema navodima zahteva, govori i to što su navedeni zapisnici o saslušanju osumnjičenih od 26.06.2014. godine, gotovo identični, unapred pripremljeni i prepisani.

Branilac u zahtevu takođe ističe da su okrivljeni Goran Lazarević i ĐĐ bili izložen fizičkoj i psihičkoj torturi, što advokat Milorad Milovanović navodno nije primetio iako je okrivljeni Goran Lazarević na licu imao brojne sveže povrede- otečeno oko i masnice. Stepen povreda koje su policijski službenici naneli okrivljenom Goranu Lazareviću i njihov izgled bili su takvi da su u pritvorskoj jedinici u Užicu odbili da ga prime u pritvor, već su ga na licu mesta fotografisali i poslali u Hitnu službu na lekarski pregled gde su detaljno opisane sve povrede koje je zadobio. O navedenim povredama izjašnjavao se sudski veštak dr Nenad Mlađenović koji je utvrdio da su povrede nanete dejstvom tupine zamahnutog mehaničkog oruđa, što su mogli biti delovi tela i/ili čvrsto mehaničko oruđe, ali ne i pad na podlogu. Shodno svemu navedenom, branilac smatra da su zapisnici o saslušanju osumnjičenih Gorana Lazarevića i ĐĐ od 26.06.2014. godine u PU Užice sačinjeni nakon psihičke i fizičke torture nad oba okrivljena i da su priznanja koja su tada izneli posledica prinude i uskraćivanja prava na izabranog branioca, pa su isti morali biti izdvojeni iz spisa predmeta kao nezakoniti dokazi.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Lazarevića, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda zapisnik o saslušanju osumnjičenog sačinjen u smislu člana 289. stav 4. ZKP, ukoliko osumnjičeni nije upozoren i nije se izjasnio u smislu člana 85. stav 3. ZKP, predstavlja u načelu nezakonit dokaz na kom se u smislu člana 85. stav 5. ZKP presuda ne može zasnivati. Međutim, u svakom konkretnom slučaju treba proceniti da li upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca, ispunjava standard upozorenja koji odgovara uslovima iz člana 85. stav 3. ZKP, a imajući pri tome u vidu i stavove Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Almaši protiv Srbije od 08.10.2019. godine, broj predstavke 21388/15.

Iz zapisnika o saslušanju osumnjičenih KU 1466/13, 2116/13, 172/14, 274/14, 306/14 i 424/14 sačinjenog 26.06.2014. godine u PU Kragujevac, Odeljenje kriminalističke policije Užice, proizlazi da su osumnjičeni Goran Lazarević i osumnjičeni ĐĐ, čije je saslušanje u smislu člana 289. stav 3. ZKP javni tužilac poverio policiji, poučeni o pravima u krivičnom postupku u smislu člana 11. i 68. ZKP, što je konstatovano u zapisniku, da je njihovim saslušanjima prisustvovao branilac po službenoj dužnosti, advokat Milorad Milovanović i da su obojica pristala da u predistražnom postupku svoje iskaze daju u njegovom prisustvu, što je takođe konstatovano u oba zapisnika. Prema navodima zapisnika, osumnjičeni i branilac su obavili poverljive razgovore u trajanju od 10 minuta, koji su nadzirani samo gledanjem, nakon čega su se obojica osumnjičenih izjasnila da žele da iznesu svoje odbrane i odgovaraju na postavljena pitanja. Osumnjičeni su na zapisnicima izneli odbrane, odgovarali na postavljena pitanja, a nakon čitanja zapisnika, potpisali zapisnike bez ikakvih primedbi, kao i njihov branilac po službenoj dužnosti, advokat Milorad Milovanović.

Prema stanju u spisima predmeta, nakon saslušanja u policiji, okrivljeni Goran Lazarević je 28.05.2015. godine angažovao izabranog branioca, advokata Desimira Đurovića, koji je punomoćje otkazao na glavnom pretresu od 23.11.2015. godine, nakon čega je okrivljenom Goranu Lazareviću 25.11.2015. godine za branioca po službenoj dužnosti postavljen advokat Miljko Karaklajić koji je razrešen dužnosti na glavnom pretresu od 13.11.2017. godine jer je okrivljeni angažovao izabranog branioca, advokata Milana Burića.

Iz iznetog, prema nalaženju Vrhovnog suda, proizilazi da u navedenima zapisnicima o saslušanju osumnjičenih Gorana Lazarevića i ĐĐ, sačinjenim u smislu člana 289. stav 3. i 4. ZKP, nisu unete izričite izjave osumnjičenih da li će uzeti izabrane branioce niti upozorenje da će im ako ne izaberu branioca u slučaju obavezne odbrane, biti postavljeni branioci po službenoj dužnosti, a što je bila obaveza organa postupka u smislu člana 85. stav 3. ZKP. Međutim, suprotno navodima zahteva, navedena činjenica ne čini ove dokaze apsolutno nezakonitim već sud u svakom konkretnom slučaju procenjuje da li upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenih ispunjava standard propisan članom 85. stav 3. ZKP.

U konkretnom slučaju, okrivljenom Goranu Lazareviću, kao i okrivljenom ĐĐ, su pre davanja iskaza saopštena njihova prava iz člana 68. stav 1. ZKP i omogućeno njihovo korišćenje, čime je ispunjena pretpostavka za zakonito saslušanje okrivljenih u smislu člana 85. stav 2. ZKP. Okrivljeni su pozvani da se izjasne o svojim pravima, što u smislu člana 68. stav 1. tačka 3) ZKP podrazumeva i pravo da se svaki okrivljeni brani sam ili uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ZKP, nakon čega su se oba okrivljena izričito izjasnila da pristaju da u predistražnom postupku daju iskaze u prisustvu branioca postavljenog po službenoj dužnosti, sa njim su obavili poverljive razgovore i zatim izneli odbrane. Shodno tome, iako u zapisniku o saslušanju osumnjičenog Gorana Lazarevića i osumnjičenog ĐĐ od 26.06.2014. godine nema izričite izjave i upozorenja u smislu člana 85. stav 3. ZKP, okrivljeni, u konkretnom slučaju, nisu ograničeni u slobodnom izboru branioca. Ovo iz razloga što su oba okrivljena jasno prihvatila branioca po službenoj dužnosti, na koju činjenicu, upućuje to što su okrivljeni nakon poverljivih razgovora, izneli odbrane u njegovom prisustvu i to bez ikakvih primedbi povodom njegovog prisustva ili, u tom smislu, rada organa postupka.

Vrhovni sud nalazi da prethodno navedena upozorenja koja su data okrivljenom Goranu Lazareviću od strane organa postupka i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca po službenoj dužnosti, u konkretnom slučaju, ispunjavaju standarde propisane članom 85. stav 3. ZKP, pa navedeni zapisnik o saslušanju, suprotno navodima zahteva, predstavlja zakonit dokaz na kom se presuda u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku može zasnivati, što se odnosi i na okrivljenog ĐĐ prema kojem je 25.03.2019. godine krivični postupak razdvojen, a nakon toga rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu K 363/19 od 13.08.2019. godine obustavljen usled smrti okrivljenog, pa se sud sa sadržinom zapisnika o njegovom saslušanju upoznao primenom člana 406. stav 1) tačka 5) ZKP.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Lazarevića ukazuje da su priznanje okrivljenog na zapisniku o saslušanju od 26.06.2014. godine, policijski službenici iznudili postupajući suprotno odredbi člana 9. Zakonika o krivičnom postupku kojom je zabranjeno svako mučenje, nečovečno postupanje i iznude.

Izneti navodi branioca okrivljenog bili su predmet razmatranja nižestepenih sudova koji su utvrdili da prema okrivljenom Goranu Lazareviću tokom saslušanja u policiji 26.06.2014. godine nije primenjivana bilo kakva tortura u cilju iznuđivanja priznanja. Radi provere i utvrđivanja ovih okolnosti na glavnom pretresu u svojstvu svedoka ispitani su Milorad Milovanović, koji je bio branilac po službenoj dužnosti okrivljenog Gorana Lazarevića, i Čedomir Jovanović, ovlašćeno službeno lice, koji su bili prisutni tokom saslušanja okrivljenog u policiji 26.06.2014. godine, a koji su međusobno saglasno opovrgli navode odbrane sa glavnog pretresa da je okrivljeni bio izložen torturi, što je, prema nalaženju nižestepeni sudova, potvrđeno odsustvom bilo kakvih primedbi okrivljenog Gorana Lazarevića i njegovog branioca, advokata Milorad Milovanović na zapisniku o saslušanju od 26.04.2014. godine.

Pored ispitivanja navedenih svedoka, sud je naredio i veštačenje medicinske dokumentacije okrivljenog Gorana Lazarevića, i iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka dr Nenada Mlađenovića od 07.06.2022. godine utvrdio da je okrivljeni zadobio laku telesnu povredu u vidu krvnih podliva ispod levog oka, krvnog podliva iza levog uha, krvni podliv grudnjačinog predela i krvni podliv u predelu leve dojkine bradavice, krvni podliv desne slabine i krvni podliv levog preponskog predela, koje su nanete dejstvom tupine zamahnutog mehaničkog oruđa što bi moglo biti dejstvo delova tela ili čvrstog mehaničkog oruđa, ali ne i pada na podlogu. Vreme nastanka navedenih povreda nije moglo biti tačno određeno, pa su iste, prema mišljenju veštaka, mogle nastati kako u kratkom periodu, tako i u periodu od više dana pre dana kada su konstatovane - 26.06. i 30.06.2014. godine, što je sud doveo u vezu sa iskazima svedoka Milorada Milovanovića i Čedomira Jovanovića, odsustvom primedbi na spornom zapisniku o saslušanju, ceneći pri tome i samo priznanje okrivljenog Gorana Lazarevića nalazeći da je isto jasno, detaljno i saglasno sa kriminalističko-forenzičkom dokumentacijom, iskazima oštećenih i odbranom pokojnog ĐĐ.

Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi nakon detaljne ocene svih navedenih okolnosti pravilno ocenili da primene bilo kakve vrste torture nad okrivljenim Goranom Lazarevićem nije bilo, imajući pri tome u vidu i da je takva vrsta postupanja policijskih službenika prvi put istaknuta tek na glavnom pretresu nakon više od sedam godina od spornog saslušanja i da iz spisa predmeta proizilazi da protiv policijskih službenika koji su sprovodili saslušanje nije podneta ni disciplinska niti krivična prijava zbog nezakonitog postupanja za koje odbrana okrivljenog Gorana Lazarevića tvrdi da je postojalo.

Prema tome, kako su nižestepeni sudovi nakon sprovedenog dokaznog postupka zaključili da nad okrivljenim Goranom Lazarevićem nije vršeno nečovečno postupanje, mučenje niti iznuda kojom bi se uticalo na njegovu slobodnu volju u vezi sa davanjem iskaza prilikom saslušanja u policiji, a što je prihvatio i ovaj sud, to su suprotni navodi zahteva branioca, advokata Milana Burića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi sa njegovom odbranom i u ovom delu ocenjeni kao neosnovani.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Lazarevića, advokata Milana Burića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić