Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž br. 42/14 od 18.02.2014. godine uvažena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Kruševcu pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Kruševcu K br. 1023/10 od 07.11.2013. godine u pogledu odluke o krivičnoj sankciji na taj način što je Viši sud u Kruševcu okrivljenog D.J. koji je prvostepenom presudom oglašen krivim zbog krivičnog dela ometanja ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 16.10.2013. do 07.11.2013. godine, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je okrivljeni D.J. preko svog branioca - advokata M.M., zbog povrede zakona i to odredbe člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan jer je povređen zakon na štetu osuđenog te da pravnosnažne presude preinači u oslobađajuću odnosno odbijajuću, jer se radi o presuđenoj stvari.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP-a i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP-a), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Iako se u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je podnet zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP-a, kako iz razloga zahteva nesumnjivo proizilazi da se ustvari ističe povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP- a - presuđena stvar, to je i Vrhovni kasacioni sud nalazeći da se u citiranju zakonske odredbe radi o štamparskoj grešci, ispitao pobijanu presudu zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP-a.

Kod činjenice da je okrivljeni rešenjem Opštinskog organa za prekršaje u Ćićevcu Up br. 309/08-1 od 30.06.2008. godine, između ostalog, oglašen krivim i kažnjen novčanom kaznom od 10.000,00 dinara i za prekršaj iz člana 12. stav 1. Zakona o javnom redu i miru a koji se delom odnosi na događaj od 20.04.2008. godine za koji je i pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru, za ocenu da li se radi o presuđenoj stvari, pored ostalih elemenata od ključnog značaja je pitanje činjeničnog identiteta dela u obe ove odluke.

U konkretnom slučaju odlukom organa za prekršaje okrivljeni je oglašen odgovornim što je dana 20.04.2008. godine oko 03.45 časova u Ć., na raskrsnici ulica Ž. i K., drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrožavao spokojstvo građana na taj načnin što je bez povoda i razloga sišao sa kolovoza i zaustavljao putničko vozilo kod semafora tako što je stao na kolovoz i udarao rukom po haubi vozila vičući glasno i tražeći prevoz u pravcu P.a zatim nastavio da nasrće na policajca A.D. i nakon privođenja u Policijsku stanicu Ć. nastavio sa drskim i bezobzirnim ponašanjem tako što je psovao i vređao više policajaca u Policijskoj stanici Ć., čime je učnio prekršaj iz člana 12. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

U krivičnom postupku okrivljeni je pravnosnažnom presudom oglašen krivim što je istog dana i na istom mestu vređao, pretio da će napasti i napao ovlašćena službena lica Policijske stanice Ć. - policajce oštećene A.D., S.N. i Ž.B. u poslovima bezbednosti i održavanja javnog reda i mira tako što je pored radnji opisanih u rešenju o prekršaju „otvorenom šakom udario policajca oštećenog A. u predelu levog ramena nanevši mu tako laku telesnu povredu u vidu krvnog podliva u predelu ramena ... suprotstavljajući se i policajcu oštećenom Ž. sa ruke skinuo narukav .... a u policijskoj stanici napao policajca oštećenog N.S. tako što ga je rukama na kojima su se nalazile službene lisice uhvatio ga za revere jakne i povlačio sebi“, čime je izvršio krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanje javnog reda i mira iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru.

Prema navedenom, iako je u oba postupka reč o istom okrivljenom i istom događaju koji se odigrao u istom vremenskom i prostornom okviru, činjenični opis prekršaja iz člana 12. stav 1. Zakona o javnom redu i miru bitno je različit od činjeničnog opisa krivičnog dela iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. KZ-a jer uopšte ne obuhvata činjenice i posledice vezane za fizički napad na policajca A. u okviru koga mu je naneta laka telesna povreda kao i činjenice vezane za događaj na licu mesta u odnosu na policajca oštećenog Ž.B., te činjenice vezane za fizički napad na policajca oštećenog N.S. u policijskoj stanici, a koje činjenice i radnje ne predstavljaju zakonska obeležja prekršaja iz člana 12. stav 1. Zakona o javnom redu i miru već krivičnog dela iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. istog Zakona. Naime, činjenični opis prekršaja za koji je okrivljeni oglašen odgovornim u prekršajnom postupku i kažnjen sadrži samo elemente prekršaja iz člana 12. stav 1. Zakona o javnom redu i miru u vidu ugrožavanja spokojstva građana i remećenja javnog reda i mira a ne sadrži elemente krivičnog dela iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. istog Zakona, tj. činjenice i radnje koje se odnose na napad na ovlašćena službena lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira i nanošenje lake telesne povrede oštećenom A.D.

Imajući u vidu, prirodu izostavljenih radnji okrivljenog u činjeničnom opisu prekršaja za koji je oglašen odgovornim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne može se reći da se opis prekršaja u pitanju odnosi na potpuno isti događaj i na iste činjenice i radnje okrivljenog, a s`tim u vezi i na nastalu posledicu u vidu nanošenja lake telesne povrede oštećenom A. kao ovlašćenom službenom licu u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira a što predstavlja obeležje krivičnog dela iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru. S`toga se, u konkretnom slučaju ne radi o presuđenoj stvari, a kako je to pravilno našao Viši sudu u Kruševcu u svojoj presudi broj Kž 42/14 od 18.02.2014. godine, te za to dao razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud i na njih u smislu člana 491. stav 2. upućuje.

Iz napred navedenih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju je ukazano zahtevom za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                               Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                               Nevenka Važić, s.r.