Istom presudom, uvažena je žalba punomoćnika privatne tužilje VV, pa je ukinuta presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K br.185/22 od 22.09.2023. godine, u stavu drugom izreke i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda branilac okrivljenih AA i BB, advokat Jelena Trojančević je podnela zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), 439. tačka 1) i 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači stav jedan prvostepene presude i oslobodi okrivljene da su kao saizvršioci izvršili po jedno krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. u vezi sa članom 33. KZ ili da ukine presude i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje pred izmenjenim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnom tužiocu Vrhovnog javnog tužilaštva, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca je osnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenih je naveo da je u izreci prvostepene presude izmenjen činjenični opis krivičnog dela koji je dat u privatnoj krivičnoj tužbi tužilje VV, odnosno da je prvostepeni sud povredio objektivni identitet optužbe. Branilac svoj stav obrazlaže time da su okrivljenoj AA u izreci prvostepene presude dodate nove radnje izvršenja i to da je uputila tužilji uvredljive reči da je „probisvet“, „bitanga“, „da se verovatno prostituiše“, koje reči nisu okrivljenoj stavljene na teret privatnom krivičnom tužbom. Na ovaj način je u odnosu na okrivljenu AA prekoračena optužba i učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Takođe, u izreci prvostepene presude je navedeno da su okrivljeni AA i BB „u nameri omalovažavanja privatnoj tužilji uputili uvredljive reči“ i „...vređajući na taj način njenu čast i ugled....“, a što nije bilo navedeno u privatnoj krivičnoj tužbi. Branilac još ukazuje da privatna tužba okrivljene označava kao saizvršioce, dok su prvostepenom presudom osuđeni da su izvršili po jedno krivično delo uvrede.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, po oceni branioca krivično delo uvrede se ne može izvršiti u saizvršilaštvu, jer to krivično delo može učiniti samo jedan učinilac i to vlastito preduzetom radnjom. Branilac još ističe da bi postojalo predmetno krivično delo, neophodno je da u činjeničnom opisu radnje izvršenja za oba okrivljena bude precizno i jasno navedeno šta su rekli privatnoj tužilji. Međutim, u konkretnom slučaju u izreci prvostepene presude je navedeno da su okrivljeni u množini uputili reči uvredljive sadržine oštećenoj.

Iz spisa predmeta proizilazi da je privatnom krivičnom tužbom VV od 20.09.2023. godine okrivljenima AA i BB stavljeno na teret da su dana 29.09.2022. godine u periodu od 18.00 do 19.30 časova u ..., u ulici ..., u stanju uračunljivosti, pri čemu su bili svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje, na osnovu prethodno postignutog zajedničkog dogovora, drugog uvredili i drugog lako telesno povredili, tako što su sa oštećenom VV postigli dogovor da se nađu u njihovoj porodičnoj kući u ulici ... kako bi im oštećena, koja je zakupila navedenu kuću u prethodna dva meseca, a zatim dala otkaz, predala ključeve kuće i račune, pa su po ulasku u kuću počeli da obilaze prostorije, nakon čega je okrivljeni BB oštećenoj uputio uvrede „ti si bitanga, ko zna šta radiš ovde, verovatno se prostituišeš“ i „ku.vo“, „kretenu“, pa se kad je oštećena htela da izađe iz kuće i u tome nije uspela, jer su osumnjičeni zaključali ulazna vrata, okrivljena AA obratila oštećenoj rečima: „Nećeš ti izaći odavde do ujutru, vidi kakva nam je kuća, život si nam upropastila, znamo ti da ti je muž u inostranstvu i da ne može da ti pomogne“, a osumnjičeni BB uhvatio je oštećenu VV rukama u predelu vrata i počeo da je davi i zadaje udarce po rukama, pa je, kada se oštećena otrgla od osumnjičenog, krenula ka prozoru i popela se na prozor dnevne sobe kako bi iskočila iz kuće, okrivljeni BB sustigao, povukao za ranac i oborio na pod, gde su oba okrivljeni počeli da je guraju, udaraju po ramenima i rukama, da joj se unose u lice, vuku za ruke, čupaju za kosu, pri čemu je okrivljeni BB uputio uvredu „go.no jedno“, „probisvetu, propalice, je.aćemo ti mater“, a okrivljena AA uvrede „Stoko debela, lopove, ku.vo“ i pretnje „zapamtićeš ti nas, iselićemo te iz ..., vratićeš se za ...“, a kada su se osumnjičeni razdvojili oštećena je ustala i otrčala do spavaće sobe i pokušala ponovo da izađe kroz poluotvoren prozor, tako što je gornjom polovinom tela izašla kroz prozor dok su joj noge bile u sobi pa su je okrivljeni sve vreme vukli za noge i zadavali rukama udarce po nogama, povlačili za gornji deo tela kojom prilikom su joj skinuli gornji deo garderobe, pocepali duks i skinuli obuću, sve dok oštećena nije uspela da dozove GG koji joj je pomogao i uspeo da izvuče iz kuće, u kojoj je protivpravno i protiv njene volje bila zadržana, iako su bili svesni da njihovo delo zabranjeno, čime su kao saizvršioci izvršili po jedno krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. u vezi člana 33. KZ i po jedno krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. u vezi člana 33. KZ.

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K. br.185/22 od 22.09.2023. godine okrivljeni BB je oglašen krivim da je dana 29.09.2022. godine u periodu od 18.00 do 19.30 časova u ..., u ulici ..., u stanju uračunljivosti, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, u nameri omalovažavanja privatnoj tužilji VV uputio reči uvredljive sadržine nazivajući je probisvetom, bitangom, ku.vom i govoreći da se verovatno prostituiše, vređajući na taj način njenu čast i ugled, iako je bio svestan da njegovo delo zabranjeno, čime je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, a okrivljena AA oglašena krivom da je dana 29.09.2022. godine u periodu od 18.00 do 19.30 časova u ..., u stanju uračunljivosti, pri čemu je bila svesna svog dela i htela njegovo izvršenje, u nameri omalovažavanja privatnoj tužilji VV uputila reči uvredljive sadržine nazivajući je probisvetom, bitangom, ku.vom i govoreći da se verovatno prostituiše, vređajući na taj način njenu čast i ugled, iako je bila svesna da njeno delo zabranjeno, čime je izvršila krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Postupajući na ovaj način, unoseći u izreku prvostepene presude da su okrivljeni AA i BB oštećenoj uputili reči „u nameri omalovažavanja“, te da je okrivljena AA oštećenoj rekla „probisvetu“, „bitango“ i „verovatno se prostituišeš“, što joj nije bilo stavljeno na teret privatnom tužbom, i dodajući reči :“ vređajući na taj način njenu čast i ugled“ u odnosu na oba okrivljena, prvostepeni sud je izmenio činjenični opis krivičnog dela i dodao nove radnje izvršenja krivičnog dela, na koji način je uvećao kriminalnu volju i aktivnost okrivljenih.

Na ovaj način, po oceni Vrhovnog suda, prvostepeni sud je prekoračio optužbu, s obzirom da nije ostao u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba protiv okrivljenih zasniva, te učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a istu povredu zakona učinio je i drugostepeni sud kada je prvostepenu presudu potvrdio.

Branilac je ukazao i na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, iz razloga što je sud u celosti dosudio troškove krivičnog postupka oštećenoj, iako su okrivljeni u pogledu krivičnog dela lake telesne povrede oslobođeni od optužbe, a troškovi postupka koji su nastali povodom ovog krivičnog dela su se mogli izdvojiti, pa je na ovaj način povređena odredba člana 264. stav 2. ZKP.

U obrazloženju navedene presude je navedeno da su troškovi krivičnog postupka privatnoj tužilji odmerene u visini troškova pristupa punomoćnika privatnog tužioca na ime odsustvovanja branioca iz kancelarije za četiri pristupa na glavne pretrese, troškove upotrebe sopstvenog vozila na ime sudkog-medicinskog veštačenja od strane veštaka medicinske struke doktora Nenada Mlađenovića, specijaliste sudske medicine u iznosu od 18.000,00 dinara kao i takse na tužbu i odluku u iznosu od 980,00 dinara.

Odredbom člana 264. stav 2. ZKP je propisano da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela, nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođeno od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova.

Vrhovni sud je kao osnovan ocenio i deo zahteva koji se odnosi na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP. Ovo iz razloga što prilikom donošenja prvostepene presude, sud je u delu kojim je odlučio o troškovima krivičnog postupka, zanemario činjenicu da je okrivljene oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. ZKP. Na ovaj način sud je učinio povredu zakona iz člana 264. stav 2. ZKP koja propisuje da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova.

Kako je u obrazloženju presude, u delu koji se odnosi na visinu troškova postupka navedeno da su okrivljeni obavezani da kao solidarni dužnici isplate oštećenoj iznos od 398.456,00 dinara, a da u troškove postupka između ostalog spada i sudsko medicinsko veštačenje veštaka medicinske struke doktora Nenada Mlađenovića – specijaliste sudske medicine u iznosu od 18.000,00 dinara, a kojim je veštačio povrede koje su nastupile kod oštećene i koje se samim tim odnose na krivično delo lake telesne povrede iz člana 122. stav 1. KZ, prvostepeni sud je nesporno učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, s obzirom da su se troškovi za krivično delo za koje su okrivljeni oslobođeni, mogli izdvojiti iz ukupnih troškova, a kako to propisuje odredba člana 264. stav 2. ZKP.

S toga je Vrhovni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, kojim se osnovano ukazuje na povrede zakona 438. stav 1. tačka 9) ZKP i 441. stav 4. ZKP i ukinuo pobijane presude u stavu prvom, a predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će otkloniti povredu zakona na koju je ukazano ovom presudom i nakon toga doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Imajući sve navedeno u vidu, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković