Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Posl.br.Kž3-2/15 od 27.03.2015. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu okrivljenog B.T. izjavljenu putem branioca i presudu Apelacionog suda u Novom Sadu br.Kž1 503/14 od 22.10.2014. godine, potvrdio.

Branilac okr. B.T., adv. A.P., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i bitne povrede postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, sa predlogom Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3-2/15 od 27.03.2015. godine i Kž1 503/14 od 22.10.2014. godine ukine i spise vrati na ponovno odlučivanje tom sudu kao drugostepenom sudu, pred izmenjenim drugostepenim većem ili da presude preinači tako što će okrivljenog B.T. u celini osloboditi od optužbe, kao i da odloži izvršenje pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 503/14 od 22.10.2014. godine do odluke po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okr. B.T. Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. B.T., adv. A.P., je nedozvoljen.

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog samo je formalno istaknuta kao razlog podnošenja zahteva, kojim se u ovom delu osporava pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u pobijanim pravnosnažnim presudama, a što proizilazi iz samih navoda zahteva da je povreda zakona u pitanju posledica pogrešnog utvrđenja odlučnih činjenica u pogledu preduzimanja inkriminisanih radnji od strane okrivljenog, imajući u vidu da on poriče izvršenje krivičnog dela, da je iskaz oštećene potupno nejasan i nepotpun i da nema bilo kog jasnog i uverljivog dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo u pitanju, zbog čega je i zaključak suda o krivici okrivljenog pogrešan.

Daljim navodima zahteva, ne opredeljujući o kojoj određeno povredi zakona je reč, branilac okrivljenog ističe nedostatke u pobijanim pravnosnažnim presudama koji se, prema navodima zahteva, sastoje u odsustvu ocene Apelacionog suda u Novom Sadu iskaza oštećene A.V. i odsustvu razloga za ocenu razlika u njenim iskazima datim tokom postupka, posebno u pogledu činjenica od kojih zavisi zaključak suda o postojanju kako objektivnih obeležja krivičnog dela u pitanju (da li se, kada i za čiji račun oštećena bavila prostitucijom i da li je na to navedena nečijim podsticanjem, odnosno podstrekavanjem), tako i subjektivnih obeležja dela u pogledu direktnog umišljaja okrivljenog, i posebno svesti da je oštećena maloletna i takođe, u odsustvu razloga za zaključak da iskaz oštećene na posredan način potvrđuju i nalazi veštaka psihijatra i psihologa, pri čemu se u presudi i ne interpretira iskaz oštećene dat veštacima. Nedostaci presude na koje se ukazuje ovim navodima zahteva predviđeni su kao bitna povreda odredaba krivičnog postupka u članu 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, zbog pogrešne primene odredaba čl. 427. i 444. ZKP, koja je bila od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude, a tiče se propusta u pogledu dostavljanja okrivljenom prvostepene presude Osnovnog suda u Novom Sadu K 2821/13 od 29.11.2013. godine i žalbe Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu izjavljene protiv te presude.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog shodno ograničenju njegovih prava pravima koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pavnosnažnoj presudi, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. B.T. nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                             Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                   Janko Lazarević,s.r.