Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Ivana Dimitrijevića, advokat Miloš Marković, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja proizlazi da ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje ili da preinači prvostepenu presudu i oslobodi okrivljenog optužbe koja mu se stavlja na teret.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Ivana Dimitrijevića u zahtevu navodi da se pobijane

presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama zakona ne mogu zasnivati, na koji način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Branilac kao nezakonite dokaze navodi potvrdu o privremeno oduzetim predmetima MUP Direkcija policije PU Kraljevo odeljenje kriminalističke policije Ku 1425/14 od 31.08.2014. godine i zapisnik o uviđaju VJT u Kraljevu Kti 35/14 od 31.08.2014. godine.

Potvrda o privremeno oduzetim predmetima MUP Direkcija policije PU Kraljevo je, po navodima zahteva nezakonit dokaz, jer je okrivljeni Ivan Dimitrijević usled prinude, fizičke sile i torture, koju je pretrpeo od strane policijskih službenika, bio prinuđen da stavi potpis na tu potvrdu, a što potvrđuje medicinska dokumentacija, kao i stanje u kome je okrivljeni doveden na saslušanje pred VJT u Kraljevu dana 02.09.2014. godine, što je konstatovano na zapisniku. Ovakav dokaz , koji je pribavljen torturom i mučenjem nije zakonit dokaz i kao takav ga je trebalo izdvojiti iz spisa predmeta pošto se na njemu ne sme zasnivati odluka suda.

U spisima predmeta nalazi se potvrda o oduzetim predmetima Ku 1425/14 od 31.08.2014. godine, a koja je potpisana od strane ovlašćenog službenog lica i okrivljenog Ivana Dimitrijevića, u kojoj je označeno da su ovlašćena službena lica dana 31.08.2014. godine, na osnovu člana 147. ZKP, prilikom preduzimanja potrebnih mera iz člana 286. stav 1. i 2. ZKP, - pregleda lica i vozila marke „Dačia ...“ reg.oznaka ... od lica Ivana Dimitrijevića privremeno oduzela predmete , među kojima i navedeno putničko vozilo sa saobraćajnom dozvolom i ključevima za startovanje tog vozila.

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela... da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz... a u stavu 2. istog člana propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. policija može: da traži potrebno obaveštenje od građana, da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga, ... da preduzme druge potrebne mere i radnje, te da o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji i predmetima koji su pronađeni ili oduzeti, a mogu biti od interesa za krivični postupak, sastave zapisnik ili službenu belešku.

Odredbom člana 147. ZKP propisano je da će organ postupka predmete koji se moraju oduzeti po krivičnom zakoniku ili mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje, dok je odredbama člana 150. ZKP propisano da se licu od koga su predmeti oduzeti izdaje potvrda u kojoj će se ti predmeti opisati, navesti gde su pronađeni, od koga se oduzimaju kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi.

Prema tome, potvrda o privremeno oduzetim predmetima Ku 1425/14 od 31.08.2014. godine je sačinjena shodno ovlašćenjima službenih lica u slislu člana 286. ZKP i ispunjava sve zakonske uslove u smislu člana 147. i 150. ZKP, imajući u vidu njenu sadržinu, pa po oceni Vrhovnog suda, formalno po načinu pribavljanja i po sadržini nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Pitanjem zakonitosti potvrde, s aspekta odbrane okrivljenog- tvrdnjama o navodnoj torturi koja je nad njim vršena pre potpisivanja potvrde, su se bavili prvostepeni i drugostepeni sud i, imajući u vidu protek vremena, činjenicu da u vreme sprovođenja istrage ova povreda nije isticana od strane odbrane, kao i ostale okolnosti ,zaključili su da se ne mogu prihvatiti tvrdnje okrivljenog u pogledu primene sile i nanošenja povreda od strane policijskih službenika.Detaljna analiza dokaza o navodima okrivljenog predstavlja utvrđivanje činjeničnog stanja,pa je i pitanje uslovljenosti potpisivanja potvrde prethodno sprovedenom torturom nad njim, na koju se ponovo ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti, stvar utvrđivanja činjeničnog stanja , kojom se Vrhovni sud, po vanrednom pravnom sredstvu,ne može baviti,jer povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu citirane odredbe člana 485 stav 4. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog Ivana Dimitrijevića u zahtevu navodi da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu i to zapisniku o uviđaju VJT u Kraljevu Kti 35/14 od 31.08.2014. godine putničkog motornog vozila registarskih oznaka ... marke Mercedes ..., koji je pribavljen suprotno odredbama Zakona o policiji, jer ova radnja predstavlja radnju pretresanja putničkog motornog vozila, kojom se zadire u određene šupljine i konstrukcione pregrade, a ne pregleda, i na nju se primenjuju odredbe 157. i 158. ZKP. Pored toga odredbom člana 51. Pravilnika o policijskim ovlašćenjima propisano je da policijski službenik ukoliko za vreme pregleda utvrdi da postoje okolnosti zbog kojih je potrebno izvršiti pretresanje mora zatražiti naredbu suda u smislu člana 155. ZKP. Postupanjem na navedni način ovako pribavljeni dokazi su nezakoniti i na njima se ne može zasnivati sudska odluka.

U spisima predmeta se nalazi zapisnik o uviđaju VJT u Kraljevu Kti 35/14 od 31.08.2014. godine u kome je konstatovano da je vozilo registarskih oznaka ... marke Mercedes ... pregledano i fotografisano od strane krim tehničara i policijskih službenika u prisustvu Zamenika javnog tužioca, pa je u konstrukcionoj šupljini poda vozila , između ostalog pronađeno 13 paketa sa materijom za koju se kasnije ispostavilo da je opojna droga marihuana.

Dokazna radnja uviđaja predviđena je odredbom člana 133. stav 1. ZKP u kojoj je navedeno da se uviđaj preduzima kada je za utvrđivanje ili razjašnjenje neke činjenice u postupku potrebno neposredno opažanje organa postupka. Stavom 2. istog člana propisano je da predmet uviđaja može biti lice, stvar ili mesto. Stavom 3. istog člana propisano je da će prilikom preduzimanja uviđaja organ postupka po pravilu zatražiti pomoć stručnog lica forenzičke, saobraćajne, medicinske ili druge struke, koje će po potrebi, preduzeti i pronalaženje, obezbeđivanje ili opisivanje tragova, izvršiti potrebna merenja i snimanja, sačiniti skice, uzeti potrebne uzorke radi analize ili prikupiti druge podatke.

Odredbom člana 135. stav 1. ZKP propisno je da se uviđaj na stvari preduzima nad pokretnim i nepokretnim stvarima okrivljenog ili drugih lica. Stavom 2. propisano je da je svako dužan da organu postupka omogući pristup stvarima i pruži potrebna obaveštenja, a pod uslovima iz člana 147. ZKP ovog zakonika, pokretne stvari se mogu privremeno oduzeti. Stavom 3. istog člana propisano je da ako je radi preduzimanja uviđaja potrebno ući u zgrade, stanove i druge prostorije, primenjuju se odredbe člana 155. i člana 158. stav 1. tačka 1) ovog zakonika.

Neosnovani su navodi branioca da je radnja koja je izvršena na vozilu u stvari pretres vozila,shodno odredbi člana 155 ZKP ,koji je nezakonit, jer za pretres vozila nije bilo naredbe suda.

Suprotno tvrdnji branioca , u konkretnom slučaju je obavljen uviđaj vozila, u skladu sa odredbom člana 135. ZKP, a što je i konstatovano na zapisniku o uviđaju, formalno sačinjenom u skladu sa odredbama ZKP od strane zamenika javnog tužioca VJT u Kraljevu, kao organa postupka. Za uviđaj na stvari u smislu člana 133i 135 ZKP, nije potrebna naredba suda, dok se, s druge strane radnja pretresanja iz člana 155 ZKP odnosi na pretresanje stana i drugih prostorija , dok je u ovoj situaciji predmet uviđaja bilo vozilo- kao pokretna stvar, pa je i predmetni Zapisnik o uviđaju-kao dokaz- po oceni Vrhovnog suda, zakonit dokaz .

Prema tome pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se podnetim zahtevom branioca neosnovano ukazuje.

U podnetom zahtevu branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, navodima da je:

- sud nakon donošenja rešenja kojim se dozvoljava ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, dodelio predmet na dalje postupanje veću koje je u istom sastavu već sudilo u postupku u odnosu na koji je dozvoljeno ponavljanje postupka, sastavljeno od sudija Zorana Grkovića, predsednika veća, Ljiljane Drašković i Karoline Milanović, članova veća, odnosno veću identičnog sastava koje je donelo presudu K 20/22 od 21.11.2022. godine, koja se pobija zahtevom za zaštitu zakonitosti;

- u ponovljenom postupku je učestvovao i isti zamenik javnog tužioca VJT u Kraljevu Đorđević Milan, koji je prethodno bio obrađivač predmeta u kojem je suđeno u odsustvu okr.Ivanu Dimitrijeviću;

- u drugostepenom postupku pred Apelacionim sudom u Kragujevcu takođe je učinjena povreda zakona na taj način što su sudije Olga Peković, predsednik veća i sudija Mirjana Vojinović, član veća drugostepenog suda učestvovale u donošenju drugostepene odluke Kž1 51/23 od 17.03.2023. godine, koja se pobija ovim zahtevom za zaštitu zakonitosti, a pre toga su iste sudije učestvovale u postupku i to Olga Peković kao član veća prilikom odlučivanja o žalbi na pritvor okrivljenog, a sudija Mirjana Vojinović, kao član veća prilikom donošenja presude u drugostepenom postupku ranije, a tako i prilikom odlučivanja o žalbi na pritvor.

Međutim, branilac ovakvim navodima zahteva ukazuje na sumnju u pogledu nepristrasnosti sudija koje su postupale u navedenom predmetu, kao i zamenika tužioca, imajući u vidu njihove procesne uloge, koje odredbama Zakonika o krivičnom postupku nisu predviđene kao osnov obaveznog izuzeća sudije, na koji način branilac okrivljenog zapravo ukazuje na povredu člana 37. stav 2. ZKP, koja povreda zakona nije zakonski razlog propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog koga okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, jer sumnja u nepristrasnost sudije kao fakultativni osnov za izuzeće od sudijske dužnosti propisana članom 37. stav 2. ZKP, nije obuhvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, koja se odnosi samo na obavezno izuzeće sudije koje je navedeno u odredbi člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, pa se Vrhovni sud u ocenu ove povrede nije upuštao.

Takođe, navodi branioca u pogledu prava na pravično suđenje i predloga za delegaciju nadležnosti suda radi ekonomičnosti, celishosnosti i efikasnosti vođenja krivičnog postupka, ne predstavljaju zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu citirane odredbe člana 485 stav 4. ZKP, pa se Vrhovni sud nije upuštao ni u ocenu ovih povreda.

Ostalim navodima zahteva branilac ističe povredu odredbe člana 425a stav 5. ZKP, koja se odnosi na pritvorske razloge, kao i druge povrede zakona koje se odnose na donošenje posebnog rešenja o produženju pritvora, te opširno obrazlaže odredbe ZKP i Ustava RS u pogledu pritvorskih razloga i odlučivanja o istom, te ističe činjenice da je okrivljeni Ivan Dimitrijević bio neosnovano lišen slobode, suprotno članu 212. ZKP, nezakonito zadržan u KPZ Zabeli, koje povrede zakona, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, te se Vrhovni sud u ocenu istih nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić