Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac maloletnog sada punoletnog AA - advokat Svetlana Bobić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, zbog povrede Tarifnog broja 4. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, te zbog povrede ljudskih prava zagarantovanih Ustavom RS i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači rešenja Višeg suda u Beogradu Km.br.162/17 od 20.07.2018. godine i Kvm.br.98/18, Km.br.162/17 od 14.08.2018. godine tako što će maloletnom sada punoletnom AA, pored iznosa troškova krivičnog postupka dosuđenih pobijanim rešenjima, na teret budžetskih sredstava Višeg suda u Beogradu dosuditi još iznos od 49.500,00 dinara, od čega iznose od po 8.250,00 dinara na ime sastavljanja zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka od 08.06.2018. godine i žalbe protiv prvostepenog rešenja Višeg suda u Beogradu Km.br.162/17 od 20.07.2018. godine, te iznos od 33.000,00 dinara na ime troškova sastavljanja podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti ili da ukine navedena rešenja i predmet vrati Višem sudu u Beogradu na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca maloletnog sada punoletnog AA, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branilac maloletnog sada punoletnog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pobijanim odlukama o troškovima krivičnog postupka povređene odredbe Tarifnog broja 4. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/2012 od 24.12.2012. godine) (u daljem tekstu: Advokatska tarifa). Iznetim navodima zahteva se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravnosnažna rešenja pobijaju zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi Tarifnog broja 4. stav 2. Advokatske tarife.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Beogradu KM.br.162/17 od 13.06.2017. godine prema maloletnom sada punoletnom AA obustavljen krivični postupak vođen zbog krivičnog dela sitna prevara iz člana 210. stav 1. u vezi stava 2. KZ po predlogu za izricanje krivične sankcije Višeg javnog tužioca u Užicu KTM.br.14/16, a čije zastupanje je preuzeo Viši javni tužilac u Beogradu pod brojem KTM.br.305/17 od 31.05.2017. godine, te je određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda. Maloletni sada punoletni AA je preko branioca - advokata Svetlane Bobić dana 29.06.2018. godine podneo zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka u kojem je opredelio troškove koji se odnose na nagradu branioca, a, između ostalog, opredelio je i troškove na ime nagrade braniocu za sastavljanje zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka, a sve u skladu sa važećom Advokatskom tarifom.

Odlučujući o podnetom zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka Viši sud u Beogradu je pobijanim prvostepenim rešenjem delimično usvojio podneti zahtev i maloletnom sada punoletnom AA dosudio troškove krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 49.500,00 dinara, pri čemu je u obrazloženju prvostepenog rešenja navedeno za koje procesne radnje na ime odbrane maloletnog sada punoletnog AA braniocu pripada nagrada i u kojim iznosima u skladu sa važećom Advokatskom tarifom prema visini zaprećene kazne za krivično delo za koje je vođen postupak protiv maloletnog sada punoletnog AA, a navedeno je i da nisu priznati troškovi na ime nagrade braniocu za sastavljanje zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka - troškovnika, iz razloga jer po nalaženju tog suda troškovnik nije obrazložen podnesak u smislu ZKP i nije nužan i neophodan za vođenje krivičnog postupka, već je isti vrsta fakture za obavljene radnje u postupku. Drugostepeno veće Višeg suda u Beogradu je, odlučujući o žalbi branioca maloletnog sada punoletnog AA izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, odbilo žalbu kao neosnovanu, nalazeći da je prvostepeno rešenje pravilno, jer po oceni veća radnja sastavljanja troškovnika ne spada u radnju sastava obrazloženog podneska u smislu Tarifnog broja 4. važeće AT, a kako se to traži od strane branioca, pogotovo imajući u vidu da branilac nije neuka stranka.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je odredbom stava 2. tačka 7) istog člana, između ostalog, propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Tarifnim brojem 4. Advokatske tarife u stavu 1. je propisano i taksativno označeno za sastavljanje kojih podnesaka advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1, dok je stavom 2. istog Tarifnog broja propisano da advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku.

Imajući u vidu napred navedeno, te citirane odredbe ZKP i Advokatske tarife, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima na štetu maloletnog sada punoletnog AA učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer su navedenim odlukama o troškovima krivičnog postupka povređene odredbe člana 261. stav 1. i stav 2. tačka 7) i člana 265. stav 1. ZKP u vezi Tarifnog broja 4. stav 2. Advokatske tarife. Ovo sa razloga jer maloletni sada punoletni AA, suprotno zaključcima datim u obrazloženjima pobijanih rešenja, ima pravo na naknadu troškova krivičnog postupka koje je imao na ime zastupanja od strane stručnog lica - advokata i to konkretno pravo na naknadu troškova na ime nagrade braniocu za sastavljanje zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka, a koji troškovi, s obzirom na to da je prema maloletnom sada punoletnom AA pravnosnažno obustavljen krivični postupak, treba da padnu na teret budžetskih sredstava, a ne da iste snosi sam AA.

Naime, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nagrada podrazumeva novčanu naknadu koja pripada određenom licu za njegov rad, a navedeni zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka u konkretnom slučaju spada u ostale podneske u krivičnom postupku, tako da maloletni sada punoletni AA shodno Tarifnom broju 4. stav 2. Advokatske tarife (koji je napred citiran) ima pravo na naknadu troškova na ime nagrade braniocu za sastavljanje zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka od 29.06.2018. godine (pogrešno označeno u zahtevu 08.06.2018. godine).

Prilikom donošenja odluke Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da maloletnom sada punoletnom AA u ovom predmetu ni jednom nisu dosuđeni troškovi na ime nagrade braniocu za sastavljanje zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka, pa mu je stoga iste i dosudio. Inače, uvidom u spise predmeta je evidentno da branilac maloletnog sada punoletnog AA - advokat Svetlana Bobić ponavlja zahteve za naknadu troškova krivičnog postupka za faze postupka koji je okončan i za koje je sud o troškovima odlučio ili je o istima bespredmetno odlučivati. S tim u vezi ovaj sud napominje da o dužnosti plaćanja troškova koji nastanu kod suda pravnog leka odlučuje taj sud shodno odredbi člana 267. ZKP (konkretno o nagradi braniocu za sastavljanje zahteva za zaštitu zakonitosti odlučuje Vrhovni kasacioni sud).

Vrhovni kasacioni sud je navedenu povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP otklonio tako što je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletnog AA - advokata Svetlane Bobić, te na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinačio pobijana pravnosnažna rešenja Višeg suda u Beogradu i to tako što je pored dosuđenog iznosa u navedenom prvostepenom rešenju, maloletnom sada punoletnom AA na ime troškova krivičnog postupka - sastavljanja zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka dosudio još iznos od 8.250,00 dinara. Ovaj iznos je obračunat u skladu sa važećom Advokatskom tarifom prema visini zaprećene kazne za krivično delo za koje je vođen krivični postupak - krivično delo sitna prevara iz člana 210. stav 1. u vezi stava 2. KZ za koje je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do šest meseci (osnovica za obračun nagrade je 550 poena, a vrednost jednog poena iznosi 30,00 dinara). Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP na koju se u zahtevu branioca takođe ukazuje, jer ista ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                               Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić