Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.S., zbog dva krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.S., advokata I.R., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Somboru K 51/15 od 05.11.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1451/15 od 01.03.2016. godine, u sednici veća održanoj 12.05.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.S., advokata I.R., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Somboru K 51/15 od 05.11.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1451/15 od 01.03.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Somboru K 51/15 od 05.11.2015. godine okrivljeni S.S., je oglašen krivim da je izvršio dva krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 35. KZ, za koje su mu najpre utvrđene pojedinačne kazne i to za krivično delo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 35. KZ opisano pod tačkom 1. izreke presude kazna zatvora u trajanju od 10 meseci, a za krivično delo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 35. KZ opisano pod tačkom 2. izreke presude kazna zatvora u trajanju od 10 meseci, pa ga je zatim sud osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseca, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 17.12.2013. godine do 19.12.2014. godine, kao i vreme trajanja mere zabrane napuštanja stana od 19.12.2014. godine do 15.04.2015. godine. Okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 240.750,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1451/15 od 01.03.2016. godine usvojene su žalbe Višeg javnog tužioca u Somboru u pogledu pravne kvalifikacije i odluke o kazni i branioca okrivljenog S.S. u pogledu odluke o troškovima postupka, pa je preinačena presuda Višeg suda u Somboru K 51/15 od 05.11.2015. godine, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog S.S. oglasio krivim da je izvršio dva krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koja mu je sud najpre utvrdio pojedinačne kazne zatvora i to za krivično delo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. KZ opisano pod tačkom 1. izreke kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, a za krivično delo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. KZ opisano pod tačkom 2. izreke kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, pa ga je zatim osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine u koju mu se ima uračunati vreme provedeno u pritvoru počev od 17.12.2013. godine do 19.12.2014. godine, kao i vreme trajanja mere zabrane napuštanja stana od 19.12.2014. godine do 15.04.2015. godine. Okrivljeni S.S. je oslobođen od plaćanja troškova krivičnog postupka i određeno je da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda, a u preostalom delu žalba branioca okrivljenog je odbijena kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog S.S., advokat I.R., u smislu člana 485. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio dva krivična dela razbojništva iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da pobijane presude nisu izrađene u smislu člana 428. stav 8. ZKP, i u vezi sa tim branilac navodi da je u pobijanim presudama isključivo prepričana sadržina izvedenih dokaza što predstavlja „anti-tezu“ svim stručnim zahtevima u smislu člana 428. stav 8. ZKP, odnosno da u pobijanim presudama osim što se interpretiraju izvedeni dokazi isti nisu analizirani pojedinačno i u međusobnoj povezanosti, niti je navedeno koje činjenice iz kog dokaza sud uzima kao utvrđene i zbog čega i kojim razlozima se sud rukovodio pri rešavanju pravnih pitanja i utvrđivanja da li je okrivljeni učinio predmetna krivična dela ili ne.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog i branioca zbog povrede zakona iz člana 428. stav 8. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP , odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                        Janko Lazarević,s.r.