Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 49/19 od 05.02.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Predrag Popović na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP zbog povreda zakona na štetu okrivljenog, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu, ali drugom veću, na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen pobijanom pravnosnažnom presudom, sa obrazloženjem da se u izreci prvostepene presude navodi da je okrivljeni nabavio lažne ulazne račune o navodnoj nabavci dizel goriva, iako prometa nije bilo, tako da se prema stavu branioca ne može govoriti o zakonito stečenom prihodu, pa samim tim ni o postojanju predmetnog krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz činjeničnog opisa dela datog u izreci prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni u vremenskom periodu od 17.09.2009. do 27.11.2009. godine u nameri delimičnog izbegavanja plaćanja poreza na dodatu vrednost i poreza po odbitku za preduzeće ''BB'' DOO ..., kao lice ovlašćeno za zastupanje tog preduzeća i kao lice koje je faktički radilo poslove odgovornog lica u preduzeću dao lažne podatke o zakonito stečenim prihodima i činjenicama od značaja za utvrđivanje poreske obaveze za preduzeće, tako što je od preduzeća ''VV'' DOO ... i njegovog odgovornog lica GG nabavio neistinite račune o navodnoj nabavci dizel goriva u vrednosti od 12.565.861,20 dinara, iako prometa dizel goriva nije bilo, koju dokumentaciju je upotrebio kao istinitu, tako što je na osnovu nje u poslovnim knjigama iskazao ovu navodnu nabavku robe i na osnovu iste iskazao prethodni porez na dodatu vrednost, a kasnije prilikom podnošenja poreske prijave Poreskoj upravi uneo neistinite podatke i poresku obavezu umanjio po osnovu navodno obračunatog i plaćenog prethodnog poreza na dodatu vrednost, čime je izbegao da plati ovu poresku obavezu u iznosu od 1.916.826,26 dinara.

Prema tome, preduzeće ''BB'' koje je u Agenciji za privredne registre registrovano na suprugu okrivljenog i u kojem je okrivljeni faktički obavljao poslove odgovornog lica, u inkriminisanom periodu je zakonito poslovalo i samim tim ostvarivalo zakonite prihode, po kom osnovu je bilo u obavezi da plaća porez, ali je okrivljeni upravo prikazivanjem u poslovnim knjigama preduzeća neistinitih računa o navodnoj nabavci robe i davanjem lažnih podataka u poreskoj prijavi delimično izbegao plaćanje poreza na dodatu vrednost što je bez uticaja na zakonitost ostvarenih prihoda u poslovanju preduzeća okrivljenog. Stoga se, po oceni ovoga suda, a nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenog u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Iz iznetih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjen kao neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i to da u toku postupka nije dokazano da je okrivljeni prisvojio za sebe sredstva koja je naplatio prodajom robe preduzeća u iznosu od 1.524.708,00 dinara i da nije obračunao i uplatio porez na prihode od kapitala u iznosu od 304.946,00 dinara, kao i da je sud prihvatio nalaz veštaka ekonomsko-finansijske struke iako veštak nije imao uvid u dokumentaciju preduzeća od koga je okrivljeni kupovao gorivo, zbog čega je bilo neophodno da se uradi dopunsko veštačenje, kojim navodima, po nalaženju ovoga suda, branilac osporava ocenu dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja je imao u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                     Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić