Na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, okrivljeni Ž.S. i okrivljeni D.S. obavezani su na plaćanje sudskog paušala u iznosu od po 4.000,00 dinara, dok su na osnovu člana 264. stav 4. ZKP ovi okrivljeni oslobođeni obaveze plaćanja sudskih troškova nastalih na ime sudsko psihijatrijskog veštačenja i odlučeno je da ovaj iznos troškova pada na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.65/15 od 02.09.2015. godine delimičnim usvajanjem žalbi između ostalih, branioca okrivljenog Ž.S. u pogledu uračunavanja vremena zabrane napuštanja stana ovom okrivljenom i po službenoj dužnosti shodno članu 454. ZKP između ostalih prema okrivljenom D.S., preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu K br.213/13 od 16.09.2014. godine tako što je okrivljenima, između ostalih Ž.S. i D.S., u kazne zatvora izrečene prvostepenom presudom uračuato vreme provedeno pod merom zabrane napuštanja stana počev od 16.03.2014. godine pa nadalje, dok su u preostalom delu žalbe branilaca ovih okrivljenih i okrivljenog D.S., između ostalih, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog Ž.S., advokat M.L., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. i 2. ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje,

-branilac okrivljenog D.S., advokat M.K. zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP i pogrešnih činjeničnih utvrđenja u pobijanim presudama, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu u delu koji se odnosi na ovog okrivljenog ili istu preinači na taj način što će okrivljenog D.S. osuditi za krivično delo iz člana 246a KZ ili da drugostepenu presudu preinači u delu koji se odnosi na visinu kazne i osudi ovog okrivljenog na kaznu zatvora u manjem trajanju, jer se i sa manjom kaznom može ostvariti svrha kažnjavanja.

Razmatrajući zahteve za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da su zahtevi izjavljeni od ovlašćenih lica, blagovremeni i dozvoljeni.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioce, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Ž.S. i D.S. su neosnovani.

Branilac okrivljenog Ž.S. je u svom zahtevu naveo da je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, a da tokom postupka uopšte nije utvrđeno, niti se može utvrditi da je ono što je stavljeno u promet opojna droga, s obzirom da kod okrivljenog nije pronađena bilo kakav materija ili supstanca, a izreka prvostepene presude ne sadrži ni jednu konkretnu radnju koju je okrivljeni preduzeo, ne navodi se ni kada je, ni koju količinu, ni koju vrstu opojne droge preuzeo, kome i kada je prodao, po kojoj ceni, a iz čega bi proizlazila obeležja krivičnog dela za koje je oglašen krivim, na koji način se zahtevom branioca ovog okrivljenog ukazuje da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP. Branilac okrivljenog Ž.S. u svom zahtevu navodi i da se pobijane presude zasnivaju na transkriptima snimljenih razgovora koji dokaz je izveden bez prethodnog utvrđivanja zakonitosti sprovedene mere i nije izveden na zakonom propisan način, i kao takav predstavlja dokaz na kome se presude prema odredbama ZKP ne mogu zasnivati, čime se ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Branilac okrivljenog D.S. u svom zahtevu navodi da je na ovog okrivljenog trebalo primeniti odredbu člana 246. stav 5. KZ kojom je određeno da se učinilac koji otkrije od koga nabavlja opojnu droga može osloboditi od kazne, kao i da je ovog okrivljenog trebalo oglasiti krivim zbog krivičnog dela iz člana 246a KZ, čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP. Nadalje u zahtevu se navodi da je shodno članu 54. KZ ovom okrivljenom u cilju opšte svrhe propisivanja i izricanja krivičnih sankcija trebalo odrediti odgovarajuću kaznu u kraćem trajanju, dok se okolnost da je okrivljeni ranije osuđivan na osnovu člana 55. KZ može a i ne mora uzeti kao otežavajuća okolnost. Budući da je okrivljenom izrečena kazna zatvora u trajanju od 5 godina i da je ranije osuđivanost cenjena kao otežavajuća okolnost, pobijane presude donete su uz povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevima za zaštitu zakonitosti, branioci okrivljenih Ž.S. i D.S., i okrivljeni D.S. su isticali i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge i to:

-da se u radnjama okrivljenog Ž.S. stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ (stana 14 stav 3, strana 19 stav 6 i strana 20 stav 1 drugostepene presude),

-da transkripti snimljenih razgovora na kojima se zasnivaju pobijane presude nisu izvedeni suprotno odredbama ZKP (strana 8 stav 3 drugostepene presude),

-da se u radnjama okrivljenog D.S. stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, kao i da su u prvostepenom postupku pravilno cenjene sve okolnosti od značaja za odmeravanje kazne uključujući i raniju osuđivanost okrivljenog u smislu člana 54. KZ, i da je kazna ovom okrivljenom pravilno odmerena (strana 13 stav 5 drugostepene presude),

koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata, i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.S. ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, a u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.S. na pogrešna činjenična utvrđenja prvostepenog suda, međutim budući da isto ne predstavlja zakonske razloge u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                           Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                     Dragiša Đorđević, s.r.