Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3-21/20 od 16.11.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA i BB i presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-390/20 od 22.06.2020. godine je potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljene BB – advokat Goran Kljajević (u podnetom zahtevu navodi se da se podnosi protiv trećestepene presude, ali iz obrazloženja proizilazi da se pobija i drugostepena presuda), u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3-21/20 od 16.11.2020. godine i predmet vrati na povnovno suđenje ili istu preinači tako što će okrivljenu BB osuditi za lakši oblik krivičnog dela - krivično delo iz člana 350. stav 2. KZ, a samim tim izreći i blažu kaznu, uzimajući u obzir sve olakšavajuće okolnosti na strani okrivljene, kao i zaprećenu kaznu propisanu članom 350. stav 2. KZ.

-branilac okrivljenog AA – advokat Ratko Marčeta zbog povrede zakona sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3-21/20 od 16.11.2020. godine, kojom je potvrđena presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-390/20 od 22.06.2020. godine, tako što će u smislu člana 423. tačka 1) ZKP okrivljenog AA osloboditi, jer delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo, ili pobijanu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3-21/20 od 16.11.2020. godine ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje, ili da obe pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje;

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB – advokata Gorana Kljajevića je neosnovan, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Ratka Marčete je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljene BB – advokat Goran Kljajević u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše, ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i smatra da je u konkretnom slučaju povređen zakon na štetu okrivljene BB i to na taj način što je pogrešno primenjena odredba člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ.

Branilac u zahtevu navodi da je okrivljenoj stavljeno na teret da je omogućila tranzit većem broju lica, odnosno da je prevozila više lica, u kom smislu bi se taj termin mogao upotrebiti i odnositi isključivo na „krijumčarenje“, a okrivljena nikoga nije krijumčarila, odnosno prebacivala preko granice, već je samo obezbedila tim licima tranzit preko Srbije, a što nikako ne može biti isto.

Napred iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 350. stav 2. KZ propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljen prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

Odredbom člana 350. stav 3. KZ propisano je da ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja, ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, odnosno da se radnja izvršenja dela iz stava 2. člana 350. KZ sastoji u, pored ostalog, omogućavanju drugom nedozvoljenog tranzita kroz Srbiju, dok kvalifikovani oblik dela iz stava 3. postoji u slučaju ako je, između ostalog, krijumčaren veći broj lica, pri čemu se izraz „krijumčarenje“ odnosi na sve oblike izvršenja krivičnog dela iz stava 2. člana 350. KZ, koji obuhvata i radnju - omogućavanje tranzita preko teritorije Srbije, to je po nalaženju ovog suda, pravilno primenjen zakon,te su stoga suprotni navodi zahteva, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Pored iznetog, branilac navodi da čak i da se u konkretnom slučaju radilo o saizvršilaštvu i da je ukupno od strane oba okrivljena preveženo devet lica, navedena činjenica bi isključivala obeležje ovog krivičnog dela, jer se kod ovog krivičnog dela pod „većim brojem lica“ podrazumeva najmanje deset lica.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, pojam „veći broj lica“ po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda može se različito shvatiti i predstavlja pravni standard koji sud ceni u svakom konkretnom slučaju prema svim okolnostima krivičnog dela, ali to ne bi moglo biti manje od pet lica (pravno shvatanje Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 17.04.2006. godine). Imajući u vidu navedeno, kao i broj lica u konkretnom slučaju (9 lica), po oceni ovog suda, navodi branioca kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i u ovom delu, ocenjeni su kao neosnovani.

Shodno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su sudovi radnje okrivljene BB pravno kvalifikovali kao krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33 KZ, pa su stoga navodi zahteva branioca okrivljene BB – advokata Gorana Kljajevića. kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljene BB u zahtevu navodi i da teži oblik iz stava 3. člana 350. KZ može postojati samo ako je delo izvršeno od strane grupe, usled zloupotrebe službenog položaja, ili se tranzit vršio na takav način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica kojima se omogućava tranzit, ili je krujumčaren veći broj lica, o čemu u konkretnom slučaju nema ni govora. U vezi sa iznetim branilac prvo navodi da je okrivljena BB postupala kao pojedinac, a da čak i da se prihvati navod da je bila u saizvršilaštvu sa drugim okrivljenim AA, nedostaje jedno lice da bi postojala grupa, u smislu odredbe člana 112. stav 22. KZ.

Izneti navodi zahteva se ne mogu prihvatiti, obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljena, pobijanim presudama pravnosnažno oglašena krivom za krivično delo izvršeno u saizvršilaštvu (član 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ) odnosno da je postupala kao saizvršilac, a ne kao član grupe, u smislu člana 112. stav 22. KZ.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Ratka Marčete je nedozvoljen, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74., članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred Apelacionim sudom (drugostepenim sudom).

Branilac okrivljenog AA – advokat Ratko Marčeta u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona, koja u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već u obrazloženju zahteva, iako na strani jedan istog navodi da, procesni Zakonik o krivičnom postupku isključuje mogućnost odbrani da se poziva na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, te da odbrana to neće činiti u pogledu nijedne bitne činjenice ni u naznakama, to u obrazloženju podnetog zahteva, upravo u potpunosti osporava pogrešno i nepotpuno utvređno činjenično stanje, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Naime, branilac okrivljenog AA – advokat Ratko Marčeta, ukazujući na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, prvo iznosi bitne i nesporne činjenice, koje po stavu odbrane ne bi trebalo dalje dokazivati, detaljno obrazlaže Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, iz kojih odredbi izvlači zaključak da je okrivljeni kritičnom prilikom radio kao preduzetnik i registrovani taksi prevoznik radi obavljanja svoje legalne delatnosti, da mu je jedina delatnost taksi – javni prevoz putnika, da je kritičnog dana primio radi prevoza u svoje registrovano taksi vozilo sa vidno istaknutim taksi oznakama ukupno četiri putnika, da nije uopšte naplatio izvršeni prevoz putnika, da su pripadnici krim.tehničke službe policije fotografisali taksimetar u vozilu okrivljenog, koji je bio uključen (fotografija se nalazi u krim. tehničkoj dokumentaciji u spisima predmeta). U zahtevu se navodi da je dužnost svakog taksi prevoznika, pa i okrivljenog da bez ikakve diskriminacije, sem u zakonom određenim slučajevima (kada može odbiti prevoz), primi putnike, te da je shodno tome, njegova dužnost bila, po zakonu, da ih kao putnike preveze do traženog odredišta. Po stavu odbrane, pobijana presuda se u činjeničnom delu bavi ugovaranjem cene prevoza taksimetrom, iznosima, ali ne i lokacijom, na kojoj je okrivljeni preuzeo svojih četiri putnika. Takođe se navodi i da je pobijanim presudama preveliki značaj dat iskazima svedoka - stranim državljana, iako su isti po navodima suda, u protivpravnom boravišnom statusu u Srbiji, čime su upravo oni lica koja su počinila krivično delo, a pri tome se ne vodi računa o jezičkoj barijeri koja je postojala između okrivljenog i stranih putnika.

Imajući u vidu navedeno, po stavu ovog suda, branilac okrivljenog AA – advokat Ratko Marčeta iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza u toku postupka i na svojim činjeničnim zaključcima koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, smatra da je povređen krivični zakon po pitanju da li u radnjama okrivljenog postoji predmetno krivično delo, jer nema elemenata protivpravnosti u obavljanju njegove taksi delatnosti, na način propisan Zakonom o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, niti je postojao umišljaj kao potreban oblik vinosti za izvršenje predmetnog krivičnog dela.

Shodno iznetom, kako branilac okrivljenog AA – advokat Ratko Marčeta ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud napred navedeni zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio kao nedozvoljen, jer navedena povreda zakona ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca, a kako to i sam branilac konstatuje u podnetom zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB – advokata Gorana Kljajevića, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u stavu I izreke presude, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u stavu II izreke presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić