Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1623/15 od 22.01.2016. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog D.M.1 i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 746/15 od 11.09.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.M.1, advokat D.R. zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 485. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M.1, advokata D.R. je neosnovan.

Branilac okrivljenog D.M.1, pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 485. stav 2. ZKP, ne ukazuje konkretno ni na jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, a iz obrazloženja zahteva i navoda da je prema okrivljenom primenjen zakon koji se u konkretnom slučaju nije mogao primeniti zbog odsustva postojanja uzročno-posledične veze između radnje okrivljenog i nastupele posledice – izazivanja opasnosti za život ljudi usled čega je nastupila smrt nekog lica, isticanjem da je do nastupanja smrti ošt. sada pok. LJ.A. došlo usled toga što je isti kritičnom prilikom doživeo tzv. nemi infarkt koji je i doveo do njegovog pada kroz otvor, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog D.M.1 neosnovano je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 3 pasus treći i četvrti i strani 4 pasus treći obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljenog stiču svi subjektivni i objektivni elementi bića krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ za koje je oglašen krivim, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njim upućuje.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu je naveo da je sud prilikom utvrđivanja postojanja krivičnog dela u pitanju morao uzeti u obzir i izjave svedoka D.M.2, M.I., K.M. i B.M. koji su i svojim iskazima naveli da je oštećeni kod sebe tog dana imao zaštitnu opremu – šlem, prsluk i zaštitne cipele, te da nisu koristili opasače, jer na tom delu krovne konstrukcije nisu imali za šta da se vežu, kao i da se okrivljeni nije žalio na mere zaštite na radu niti na bilo kakve zdravstvene probleme i da je iste poslove obavljao i prethodnih dana, a da je veštak J.R. diplomirani inžinjer zaštite na radu za oblast sigurnosti na radu u svom nalazu i mišljenju naveo da u predmetnom slučaju primenjivanje propisa koji utvrđuju i druge mere koje se odnose na određivanje rizičnih mesta, postavljanje zaštitnih ograda, zaštitnih skela, ograđivanje daskama rizičnih površina na kojima se kreću zaposleni i sl. bi bilo preskupo i nepraktično, imajući u vidu radnje koje su zaposleni izvodili i vreme povrede, te da smatra da odgovorno lice, sa gledišta iznetog ove mere nije ni mogao da sprovede, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M.1, nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                        Dragiša Đorđević,s.r.