Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podnela branilac okrivljenog Đorđa Markovića, advokat Ana Tarlanović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 16. ZKP i člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog Đorđa Markovića osloboditi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje. Pored toga, predložila je i da Vrhovni sud odredi prekid izvršenja pravnosnažne presude.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnom tužiocu Vrhovnog javnog tužilaštva, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na balističkom veštačenju, čiji su rezultati sadržani u zapisniku Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku u Novom Sadu broj 234-2-3616/21 od 28.09.2021. godine. Branilac navedeno obrazlaže time da veštačenje datira nekoliko dana pre dana koji je presudama određen kao vreme izvršenja krivičnog dela, odnosno događaja koji se desio dana 03.10.2021. godine. Pored navedenog, po oceni branioca, osim datuma koji je naveden na predmetnom veštačenju i koji je kao takav naveden i u obrazloženju prvostepene presude, reč je o veštačenju koje nije rađeno za potrebe konkretnog postupka, već za neki potpuno drugi postupaka, a što proizilazi iz navoda iznetih u samom zahtevu za zaštitu zakonitosti, koji se svode na direktnu suprotnost tog veštačenja ostalim dokazima, a pre svega medicinskom veštačenju.

Iz spisa predmeta proizilazi da je u zapisniku o veštačenju broj 24-2-3616/21 koji je sačinila Uprava kriminalističke policije NKTC, Regionalni centar za kriminalističku forenziku u Novom Sadu, na prvoj strani navedeno da se radi o balističkom veštačenju koje je urađeno na zahtev Policijske uprave u Šapcu OKP, broj: 234-2-102/21 od 04.08.2021. godine, da je kao veštak naveden Dragoljub Ilić, master inženjer energetskog menandžmenta, a da je kao datum naveden dan 28.09.2021. godine. Na drugoj strani navedenog zapisnika je navedeno da je na analizu dostavljen jedan projektil nepoznatog kalibra, da je dostavljeni materijal izuzet dana 03.10.2021. godine od strane medicinskog osoblja Opšte bolnice u Šapcu, a koji je izvađen iz tela AA. Na trećoj strani je navedeno da je projektil preuzet od medicinskog osoblja Opšte bolnice u Šapcu dana 04.10.2021. godine dok je na poslednjoj strani kao datum označen 07.10.2021. godine.

Iz činjeničnog opisa izreke presude Višeg suda u Šapcu K br.27/22 od 13.01.2023. godine proizilazi da se kritični događaj odigrao dana 03.10.2021. godine u 21,00 čas.

Imajući sve navedeno u vidu, po oceni Vrhovnog suda, navedeno balističko veštačenje je u svemu urađeno u skladu sa zakonom, a činjenica da je na prvoj strani zapisnika kao datum izrade označen 28.09.2021. godine, očigledno predstavlja grešku u kucanju zaglavlja. Ovo iz razloga što iz ostalih navoda u zapisniku i datuma koji su navedeni u istom, proizilazi da je isti sačinjen nakon 03.10.2021. godine, odnosno nakon kritičnog događaja i to tako što je na drugoj strani navedenog zapisnika navedeno da je na analizu dostavljen jedan projektil nepoznatog kalibra koji je izuzet dana 03.10.2021. godine od strane medicinskog osoblja Opšte bolnice u Šapcu, te da je na trećoj strani navedeno da je projektil policija preuzela dana 04.10.2021. godine, i konačno, da je na poslednjoj strani kao datum označen 07.10.2021. godine, što predstavlja datum sačinjavanja samog zapisnika.

Imajući navedeno u vidu, sud je ocenio kao neosnovane navode branioca okrivljenog u pogledu povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Ostali navodi branioca koji se odnose na kontradiktornost navedenog veštačenja sa ostalim dokazima predstavljaju ukazivanje na povredu odredbe člana 440. stav 1. ZKP, koja ne spada u povrede zakona koje Vrhovni sud ispituje po zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac ističe da je odlukom o krivičnoj sankciji povređen krivični zakon na štetu okrivljenog. Branilac navedeno obrazlaže time da je prvostepeni sud osudio okrivljenog na kaznu zatvora u trajanju od deset godina i jedan mesec i to primenom odredbe člana 55a Krivičnog zakonika, a da je pri izricanju krivične sankcije primenio pravni stav Vrhovnog kasacionog suda od 11.07.2022. godine, čime je načinio navedenu povredu. Branilac još navodi da je delo koje je okrivljenom stavljeno na teret i za koje je osuđen, izvršeno dana 03.10.2021. godine, što znači da je u jednom delu trajanja prvostepenog postupka važio pravni stav Vrhovnog kasacionog suda od 26.10.2020. godine, prema kome raspon propisane kazne predstavlja razliku između posebnog maksimuma i posebnog minimuma zaprećene kazne, pa se polovina raspona propisane kazne iz člana 55a stav 1. KZ izračunava na taj način što se navedena razlika podeli sa brojem 2. Sa druge strane, na osnovu stava Krivičnog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda koji je zauzet dana 11.07.2022. godine, raspon propisane kazne predstavlja razmak od minimalne kazne zatvora koja je propisana za određeno krivično delo do maksimalne kazne zatvora propisane za to delo, a polovina raspona iz člana 55a stav 1. KZ predstavlja srednji broj u tom nizu brojeva i može se izračunati tako što se od maksimuma propisane kazne oduzme minimum iste, a ta razlika podeli sa 2 a potom se na taj rezultat doda minimalna kazna.

Po oceni branioca, pri odmeravanju visine kazne trebalo je primeniti raniji stav Vrhovnog kasacionog suda, koji je povoljniji po okrivljenog. Branilac još ukazuje da nije bio ispunjen uslov propisan tačkom 2. člana 55a Krivičnog zakonika, iz razloga što okrivljeni nije otpušten sa izdržavanja kazne dana 30.04.2020. godine, već je istog dana rešenjem Osnovnog suda u Šapcu Kv br.323/20 utvrđeno da je nastupila apsolutna zastarelost izvršenja ostatka kazne zatvora, te tako započeto izvršenje kazne obustavljeno.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 55a Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 35/2019 od 21.05.2019. godine, koji je stupio na snagu dana 01.12.2019. godine) propisano je da će sud za krivično delo učinjeno sa umišljajem za koje je propisana kazna zatvora, izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne, pod uslovima da je: 1) ako je učinilac ranije dva puta osuđen za krivično delo učinjeno sa umišljajem na zatvoru od najmanje jednu godinu, 2) ako je dana od puštanja učinioca sa izdržavanje izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni Đorđe Marković pravnosnažnom presudom Višeg suda u Šapcu K br.27/22 od 13.01.2023. godine oglašen krivim da je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju do 10 godina i jednog meseca. Prvostepeni sud je, u obrazloženju presude naveo da je prilikom donošenja odluke o vrsti i visini krivične sankcije, imao u vidu da je okrivljeni tri puta osuđivan za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje jedne godine, pri čemu sa izdržavanja takve kazne poslednji put otpušten dana 30.04.2020. godine, što znači da su u konkretnom slučaju ispunjeni kumulativno svi uslovi propisani članom 55a Krivičnog zakonika, koji regulišu višestruki povrat.

Dakle, nižestepeni sudovi su utvrdili da su u konkretnom slučaju ispunjena oba uslova neophodna za postojanje višestrukog povrata propisana u tačkama 1. i 2. člana 55a KZ i to dvostruka osuda za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje jedne godine i da od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina. To što u konkretnom slučaju okrivljeni nije otpušten sa izdržavanja kazne, već je dana 30.04.2020. godine nastupila apsolutna zastarelost izvršenja ostatka kazne zatvora, nije od uticaja na donošenje drugačije odluke u vezi sa primenom člana 55a Krivičnog zakonika, jer se po oceni Vrhovnog suda, u oba slučaja radi o prestanku izdržavanja kazne, koja je samo nastupila na različite načine.

Sud je u obavezi da odmeri kaznu koja će biti iznad polovine propisanog kaznenog raspona, u situaciji kada nađe da su ispunjeni uslovi za primenu instituta višestrukog povrata (član 55a KZ), kao što je to u ovom konkretnom slučaju. Po nalaženju ovog suda, raspon propisane kazne, u smislu člana 55a KZ, predstavlja razmak od minimalne do maksimalne kazne propisane za određeno krivično delo, a polovina raspona predstavlja srednji broj u tom nizu brojeva iznad kog se mora izreći kazna za to krivično delo. Dakle, polovina propisane kazne se nalazi na sredini, odnosno polovini između graničnih vrednosti – posebnog minimuma i maksimuma propisane kazne i može se izračunati tako što se od maksimuma propisane kazne oduzme minimum iste, ta razlika podeli sa 2, a zatim na taj rezultat doda minimalna propisana kazna.

Polazeći od navedenog i primenom ovog načina računanja polovine raspona propisane kazne na konkretan slučaj, Vrhovni sud nalazi da je pravilno stanovište nižestepenih sudova da okrivljenom primenom odredbe člana 55a KZ, za krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, za koje je propisana kazna zatvora od 5 do 15 godina, izrekne kaznu zatvora u trajanju dužem od 10 godina, odnosno kaznu iznad polovine raspona propisane kazne za to krivično delo.

Imajući navedeno u vidu Vrhovni sud je navode branioca ocenio kao neosnovanim u delu da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na štetu okrivljenog.

Pri tome, Vrhovni sud ukazuje da je pravni stav o izračunavanju polovine raspona propisane kazne iz člana 55a KZ utvrđen na sednici Krivičnog odeljenja održanoj dana 11.07.2022. godine (kada je prestao da važi stav sa sednice Krivičnog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 30.11.2020. godine, na koji se branilac poziva). Ujedno, ovaj sud ukazuje i da se odredba člana 5. KZ na koji se branilac poziva u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti odnosi isključivo na izmene zakona (višestruki povratnik definisan članom 55a KZ unet je u krivični zakonik odredbom člana 9. Zakona o izmenama i dopunama KZ („Službeni glasnik Republike Srbije broj 35/19) a primenjuje se od 01.12.2019. godine, od kog datuma nije menjan), a ne na pravne stavove suda, kako to branilac pogrešno zaključuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković