Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1437/14 od 17.03.2015. godine usvajanjem žalbe okrivljenih B.L. i Z.Đ. izjavljenih od strane branilaca u delu odluke o krivičnoj sankciji, preinačena je presuda Višeg suda u Somboru K 170/10 od 17.09.2014. godine, pa je okrivljenom B.L. za dve krivično-pravne radnje za koje je oglašen krivim, opisanim pod tačkom 1. i 2. izreke prvostepene presude, a koje se pravno kvalifikuju kao dva krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, utvrđene kazne zatvora u trajanju od po dve godine za svako delo, pa je primenom odredbe člana 60. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 27.04.2009. do 16.10.2009. godine, dok je u odnosu na okrivljene B.L. i Z.Đ., na osnovu odredbe člana 422. tačka 3. ZKP u odnosu na tačku 3. izreke prvostepene presude odbijena optužba da su izvršili krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Tom presudom na osnovu odredbe člana 265. stav 1. ZKP okrivljeni Z.Đ. oslobođen je obaveza plaćanja troškova krivičnog postupka u iznosu od 39.645,00 dinara, dok su na osnovu odredbe člana 265. ZKP braniocu okrivljenog Z.Đ., advokatu J.B. dosuđeni troškovi krivičnog postupka u iznosu od 28.653,00 dinara i odlučeno je da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda, a u preostalom delu žalba okrivljenog B.L. izjavljena od strane branioca, žalba Višeg javnog tužioca u Somboru i žalbe okrivljenih N.K., LJ.D., J.M. i M.G., izjavljene od strane branilaca, LJ.D. i J.M. lično su odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneo je zajednički branilac okrivljenih B.L., LJ.D. i J.M., advokat N.V., bez navođenja osnova podnošenja predmetnog zahteva, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno da iste preinači tako što će okrivljenog B.L. osuditi na kaznu zatvora u kraćem vremenskom trajanju, kao i okrivljene LJ.D. i J.M.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih B.L., LJ.D. i J.M., advokata N.V., je neosnovan.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti neopredeljuje konkretno ni jednu od povreda zakona taksativno navedenih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, međutim, iz obrazloženja zahteva i navoda da je krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ blanketnog karaktera, zbog čega se u opisu istog mora navesti protivno kojoj blanketnoj normi, kao zakonskom obeležju predmetnog krivičnog dela su okrivljeni postupali, što je izostalo u izreci pod tačkom 1. i 2. pravnosnažne presude, kao i navoda da izvršilac predmetnog krivičnog dela može biti samo odgovorno lice, koje svojstvo u odnosu na okrivljenog B.L. nije konkretizovano, dok je u odnosu na okrivljene LJ.D. i J.M. pogrešno utvrđeno, proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Osim toga, iz obrazloženja zahteva i navoda da se u radnjama okrivljenih stiču zakonska obeležja jednog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, a ne zakonska obeležja dva krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ kako je to pogrešno zaključeno u pravnosnažnoj presudi, kao i navodima da u odnosu na okrivljene LJ.D. i J.M. nije navedeno u čemu se radnje pomaganja ovih okrivljenih u konkretnom slučaju sastoje u smislu odredbe člana 35. stav 2. KZ proizilazi da zahtev podnosi i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. KZ.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih B.L., LJ.D. i J.M., neosnovano je isticao i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome je na strani 8 pasus prvi, strani 9 pasus drugi, strani 13 pasus četvrti i peti, strani 14 pasus prvi, strani 15 pasus peti, šesti i sedmi i strani 16 pasus prvi obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge za pravnu kvalifikaciju dva krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje su okrivljeni oglašeni krivim da su ih počinili i to okrivljeni B.L. kao izvršilac, a okrivljene LJ.D. i J.M. pomaganjem u vezi člana 35. KZ, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upujuće.

Navodima iz zahteva branioca okrivljenih kojima se ukazuje da izvedeni dokazi ne pružaju pouzdan osnov za zaključak da su isti izvršili predmetna krivična dela na način predstavljen pod tačkom 1. i 2. izreke pravnosnažne presude posebno isticanjem da se ne mogu kao verodostojni prihvatiti iskazi svedoka V.P., D.S., S.B., G.M., M.L., D.L., S.L., LJ.P., S.R. i M.B. i ukazivanjem da je sud u pravnosnažnoj presudi propustio da ceni izveštaj revizora kao i dopis Agencije za privatizaciju Republike Srbije od 25.05.2014. godine, po oceni Vrhovnog kasacionog suda osporava se činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovih okrivljenih u izvršenju krivičnih dela u pitanju.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje na koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih B.L., LJ.D. i J.M. ukazuje ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                        Predsednik veća sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                               Zoran Tatalović,s.r.