.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 544/2016
17.05.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene A.S., zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene A.S., advokata M.D., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Šapcu K 63/15 od 07.12.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 80/16 od 01.03.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 17.05.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene A.S., advokata M.D., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Šapcu K 63/15 od 07.12.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 80/16 od 01.03.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Šapcu K 63/15 od 07.12.2015. godine, okrivljena A.S. oglašena je krivom zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ za koje je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od osam godina u koju joj se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 01.05.2015. godine pa nadalje. Tom presudom na osnovu odredbe člana 84. KZ prema okrivljenoj je izrečena mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara koja će se izvršiti u Zavodu za izvršenje kazni ili odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i trajaće dok postoji potreba za lečenjem ali ne duže od izrečene kazne zatvora, s tim da se vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava u kaznu zatvora. Istom presudom na osnovu odredbi članova 261. i 264. ZKP okrivljena je obavezana da na ime troškova krivičnog postupka Višem javnom tužilaštvu u Šapcu isplati iznos od 102.689,23 dinara, a Višem sudu u Šapcu iznos od 25.530,94 dinara, na ime sudskog paušala iznos od 2.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 80/16 od 01.03.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Šapcu i branioca okrivljene A.S. i presuda Višeg suda u Šapcu K 63/15 od 07.12.2015. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene A.S., advokat M.D., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. u vezi člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vratii prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene A.S., advokata M.D., je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.
Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog za podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.
U konkretnom slučaju okrivljena preko svog branioca u zahtevu kao razlog podnošenja samo je formalno označila da je navedenim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) KZ, zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenoj, a iz obrazloženja zahteva i navoda da umišljaj okrivljene nije bio upravljen na lišenje života oštećenog, već da se u konkretnom slučaju radi o incidentnoj situaciji iniciranoj ponašanjem oštećenog koji je vršio nasilje nad okrivljenom sa kojom je živeo u vanbračnoj zajednici, te da nije na pouzdan način utvrđen međusobni položaj okrivljene i oštećenog u trenutku nanošenja povreda oštećenom, na koju okolnost je odbrana predložila da se obavi rekonstrukcija događaja, što sud nije učinio, niti je nož, kao sredstvo izvršenja dela pronađen, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća okrivljene u izvršenju krivičnog dela u pitanju.
Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj odluci, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene A.S., advokata M.D., ocenio nedozvoljenim.
Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Jelena Petković-Milojković,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
