Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA - advokat Krsto Bobot i advokat Natalija Bobot, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8 ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, branioci okrivljenog AA, u podnetom zahtevu ističu da su prvostepena i drugostepena presuda donete uz povredu zakona na štetu osuđenog, jer sudovi u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe presudom nisu rešili predmet optužbe. Istaknutu povredu obrazlažu navodima da je Drugo OJT u Beogradu svojim podneskom KT.br.4189/17 od 29.03.2019. godine izmenilo optužni predlog, tako da u 15 redu dispozitiva optužnog predloga na početku reda umesto reči „od 1.117.396,02 dinara“ dodaju reči „od 570.894,62 dinara“, a pri kom izmenjenom optužnom aktu je Drugo OJT u Beogradu u završnoj reči na glavnom pretresu, ostalo. Međutim, u izreci presude K 1326/19 od 17.10.2019. godine prvostepeni sud je potpuno izostavio 15 red izmenjenog optužnog akta, o kome nije ni odlučivao, niti dao razloge u obrazloženju svoje presude. U vezi s iznetim, u zahtevu se navodi i da, u konkretnom slučaju, predmet optužbe, u činjeničnom opisu dispozitiva optužnog akta nisu samo činjenični navodi koji predstavljaju bitno obeležje krivičnog dela koje je predmet optužbe, već i činjenična pitanja koja su od značaja za primenu ostalih krivičnopravnih instituta, kao na primer vrste i visine krivične sankcije, stepen krivične odgovornosti, visina pričinjene štete ili pribavljene protivpravne imovinske koristi, a koje činjenično pitanje se ne može naknadno rešiti posebnim rešenjem. Po stavu odbrane, na opisani način nije rešen predmet optužbe i učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud nije uopšte doneo odluku o nekoj tački optužbe, u pogledu krivičnog dela koje se optužbom stavlja na teret.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama je u potpunosti rešen predmet optužbe, imajući u vidu da između pobijanih pravnosnažnih presuda i optužbe postoji činjenični identitet i to kako subjektivni identitet (identitet okrivljenog), tako i objektivni identitet (identitet dela). Naime, u konkretnom slučaju je pravnosnažnim presudama odlučeno o svim navodima optužbe, a izostavljanjem iz činjeničnog opisa krivičnog dela, utvrđenog u izreci prvostepene presude, činjeničnih navoda dugovanog iznosa na ime nedavanja izdržavanja, ne znači da nije rešen predmet optužbe i da je sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP (kako to pogrešno smatraju branioci okrivljenog). Ovo imajući u vidu zakonska obeležja krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. KZ, kojom je propisano da ko ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, a ta dužnost je utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, u iznosu i na način kako je to odlukom, odnosno poravnanjem utvrđeno kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 2 godine. Shodno citiranoj odredbi člana 195. stav 1. KZ iznos duga nastao na ime nedavanja izdržavanja ne predstavlja bitan elemenat krivičnog dela iz člana 195. KZ, već je za postojanje bića, odnosno zakonskih obeležja krivičnog dela iz člana 195. KZ potrebno da okrivljeni ne daje izdržavanje, da mu je ta dužnost utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom i to u iznosu i na način kako je tom odlukom utvrđeno.

Shodno iznetom, po stavu Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                         Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić