Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 970/20 od 08.02.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Risto Rikić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) tačka 2) i tačka 3) i člana 441. stav 4. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da sud nije mogao punomoćniku oštećenih da dosudi troškove postupka na ime njihovog zastupanja kada se ima u vidu da se ta lica u činjeničnom opisu dela u izreci presude ne navode kao oštećeni i da samim tim i nemaju svojstvo oštećenih.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenih Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Ovo iz razloga jer iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ, datom u izreci prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni ovo krivično delo izvršio na štetu policijskih službenika BB i VV tako da su isti u predmetnom krivičnom postupku nesumnjivo imali svojstvo oštećenih a samim tim i pravo na angažovanje punomoćnika koji će zastupati njihove interese. S obzirom na navedeno okrivljeni je pravilnom primenom odredbe člana 264. stav 1. ZKP, pravnosnažnom presudom obavezan da oštećenima naknadi nužne izdatke na ime zastupanja od strane punomoćnika advokata u ukupnom iznosu od 169.500,00 dinara.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog AA povređen zakon iz člana 441. stav 4. ZKP.

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u radnjama okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude nisu ostvarena zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, jer nižestepeni sudovi na osnovu izvedenih dokaza nisu na pouzdan način utvrdili da je pretnja koju je okrivljeni uputio oštećenima bila ozbiljna, a javni tužilac nijednim dokazom nije potkrepio navode optužbe da je bezbednost oštećenih bila ugrožena, te da u radnjama okrivljenog nema ni obeležja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ, kada se ima u vidu da okrivljeni nije napao oštećene niti je sa istima imao bilo kakav kontakt, što su oni i izjavili u svojim iskazima. Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pravnosnažnim presudama, čime branilac suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i takvom ocenom činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, te ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZPP.

Prema navodima zahteva branioca okrivljenog u pobijanim pravnosnažnim presudama nisu data jasna i precizna obrazloženja o odlučnim činjenicama, a data obrazloženja ne odgovaraju sadržini izvedenih dokaza, te su nejasni razlozi koji su dali nižestepeni sudovi u pogledu razlika između člana 323. stav 3. i člana 323. stav 1. KZ, kojim navodima se, po oceni ovoga suda, ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi niti zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac u zahtevu ističe i to da su pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1), tačka 2) i tačka 3) ZKP, ne dajući razloge kojima bi navedene povrede zakona konkretizovao.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), kao i u slučaju člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika, mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

S obzirom na to da se u obrazloženju zahteva branioca okrivljenog ne navodi u čemu se sastoje istaknute povrede zakona, a kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, to je ocenjeno da zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu, nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić