Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Po navodima branioca iznetim u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, pobijanim rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru učinjena je povreda zakona koja se ogleda u činjenici da iako su ispunjeni uslovi, zahtev okrivljenog da se utvrdi da je nastupila zakonska rehabilitacija pravnosnažno je odbijen, davanjem u rešenju novih razloga u odnosu na prethodno date razloge u prethodno ukidanim rešenjima iako su sve činjenice bile poznate od samog početka vođenja postupka za rehabilitaciju. Time je, po navodima branioca, Viši sud u Novom Pazaru postupio suprotno svom ranije zauzetom stavu da se činjenica da li je neko lice učinilo novo krivično delo ili ne, utvrđuje jedino pravnosnažnom sudskom odlukom, jer bi i po mišljenju branioca u suprotnom bila učinjena povreda pretpostavke nevinosti i člana 3. ZKP, pa je samim tim povređena i odredba člana 98. Krivičnog zakonika (KZ).

Ovi navodi branioca izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni su kao neosnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 98. stav 1. KZ, propisano je da se zakonska rehabilitacija daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim. Stavom 2. tačka 5) istog člana propisano je da zakonska rehabilitacija nastaje, ako lice koje je osuđeno na kaznu zatvora preko jedne do tri godine, u roku od deset godina od dana kad je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ne učini novo krivično delo.

Međutim, pored ispunjenja uslova iz člana 98. stav 1. KZ, koji su propisani odredbama materijalnog zakona, odredbama Zakonika o krivičnom postupku kojima je uređen postupak za rehabilitaciju, konkretno odredbom člana 570. ZKP, propisani su i procesni uslovi u postupanju nadležnog organa u smislu da će pre odlučivanja o ispunjenosti zakonskih uslova za nastanak zakonske rehabilitacije nadležni organ iz člana 569. ovog zakonika obaviti potrebna proveravanja, a naročito ispitati: 1) da li je izvršena sporedna kazna ili još traju mere bezbednosti; 2) da li je protiv osuđenog u toku krivični postupak za novo krivično delo učinjeno pre isteka roka predviđenog za zakonsku rehabilitaciju.

Dakle, nadležni organ koji donosi rešenje mora da utvrdi ne samo da lice u pitanju nije u određenom periodu bilo osuđeno, već i da u tom periodu nije učinilo krivično delo po kome bi postupak bio u toku, jer članovi 98. i 99. KZ ne vezuju rehabilitaciju – brisanje osude za odsustvo nove osude. Donošenje rešenja o rehabitaciji se odlaže, ako je krivični postupak u toku sve do okončanja krivičnog postupka.

Uvidom u spise predmeta zaključuje se da je okrivljeni AA osuđen pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Novom Pazaru K. br. 50/04 od 10.09.2004. godine na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca, da je kaznu izdržao 26.10.2010. godine, te bi rok proveravanja od 10 godina istekao 26.10.2020. godine. Međutim, okrivljeni je izvršio krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ dana 01.10.2020. godine (dakle u roku proveravanja po presudi Okružnog suda u Novom Pazaru K. br. 50/04 od 10.09.2004. godine) koji krivični postupak K. br. 2/21 je okončan donošenjem presude 31.05.2021. godine, kao i krivično delo iz člana 121. stav 1. KZ koje je izvršeno 23.11.2019. godine i koji krivični postupak je pokrenut 27.01.2020. godine i koji još uvek nije okončan.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za utvrđivanje nastupanja zakonske rehabilitacije, te da nižestepenim rešenjima sud nije učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Sa iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić