Protiv pravnosnažnog rešenja Osnovnog suda u Knjaževcu 6K. br. 677/13 od 29.12.2017. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Đorđe Zdravković, zbog povrede člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, a pobijano rešenje ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Knjaževcu 6K. br. 677/13 od 29.12.2017. godine i Kv br. 18/18 od 08.02.2018. godine podneo je branilac okrivljenih, advokat Nikola Dinić, zbog povrede člana 441. stav 4. ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, a pobijana rešenja ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva i dopune zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno članu 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih su zahtev i dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene iznetih navoda, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, advokata Đorđa Zdravkovića i dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, advokata Nikole Dinića, su neosnovani.

Prema navodima zahteva i dopune zahteva za zaštitu zakonitosti sud je prilikom odlučivanja o visini troškova krivičnog postupka koje su okrivljeni dužni da isplate oštećenima, pogrešno primenio član 261. stav 2. tačka 7) ZKP jer je oštećenima utvrdio visinu troškova postupka koji po braniocima nisu bili nužni a zatim iste obračunao suprotno Tarifnom broju 8. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Naime, sud je po stavu branilaca okrivljenih pogrešno u troškove koje je dosudio oštećenima obuhvatio i tri odsustvovanja punomoćnika oštećenih iz kancelarije i to tri puta po osam sati, tri dolaska na sud na relaciji Beograd - Knjaževac - Beograd i tri pristupa sudu i to sve u toku jednog dana, što je potpuno neprihvatljivo i nerealno a pogotovu činjenica da je dosudio i dva puta određene novčane iznose za isti pristup sudu, iako pritom sudu nisu dostavljeni dokazi da su oštećene zaista imale troškove angažovanja punomoćnika, advokata iz Beograda.

Istaknute navode zahteva i dopune zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Članom 261. stav 2. tačka 7) ZKP propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju, pored ostalih i nagradu veštaku, nagradu stručnom savetniku, nagradu prevodiocu, nagradu tumaču, nagradu i nužni izdatke branioca, nužne izdatke privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njihovih punomoćnika.

Tarifni broj 8. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u stavu 1. propisuje da za zastupanje oštećenog kao tužioca i privatnog tužioca advokatu pripada nagrada kao i za odbranu okrivljenog. Stavom 2. istog Tarifnog broja 8. propisano je da za zastupanje oštećenog advokatu pripada 50% nagrade iz stava 1. tog Tarifnog broja, dok stav 3. propisuje da kada advokat zastupa više stranaka, nagrada mu se po ovom osnovu dodatno uvećava za svaku radnju koju preduzima za po 50%, za drugu i svaku narednu stranku. U ovom slučaju, uvećan iznos nagrade se obračunava u odnosu na svaku procesnu radnju ponaosob, tako što se nagrada za zastupanje jedne stranke uvećava procentom koji odgovara broju stranaka koje advokat zastupa u trenutku kada se procesna radnja preduzima.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe kao i činjenicu da su se u konkretnom slučaju, a kako je to i u dopuni zahteva za zaštitu zakonitosti navedeno, do 16.06.2016. godine, kada je izvršeno spajanje postupaka, vodila tri odvojena krivična postupka po tri odvojena optužna akta, to su neosnovani navodi zahteva i dopune zahteva za zaštitu zakonitosti da sud nije mogao obavezati okrivljene na naknadu troškova postupka u stoprocentnom iznosu za svakog oštećenog kao tužioca sve do spajanja tih postupaka, odnosno do 16.06.2016. godine.

Kako iz spisa predmeta proizilazi, pa i iz pobijanih rešenja, nakon spajanja postupaka troškovi postupka utvrđivani su u skladu sa Tarifnim brojem 8. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, pa su s`toga neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da su troškovi odsustvovanja punomoćnika oštećenih iz kancelarije obračunati po tri puta, niti je to učinjeno u odnosu na ostale troškove navedene u zahtevu. Navedeni troškovi obračunati su samo jednom, i podeljeni na tri dela, kako se to jasno vidi iz troškovnika i pobijanih rešenja.

S`toga Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim navode zahteva i dopune zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih da su pravnosnažna rešenja doneta kršenjem odredaba člana 261. stav 1. tačka 7) ZKP i Tarifnog broja 8. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, odnosno da je u konkretnom slučaju učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić