O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-6/20 od 11.09.2020. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 40.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude tom sudu, a ukoliko okrivljeni novčanu kaznu ne plati u ostavljenom roku sud će je zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Na osnovu odredbe člana 264. u vezi člana 261. i člana 262. ZKP, okrivljeni AA je obavezan da u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, plati sudu na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara, kao i da plati protivtužilji BB na ime nužnih izdataka i nagrade za njenog punomoćnika iznos koji će biti određen posebnim rešenjem u smislu odredbe člana 262. stav 2. ZKP.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1Kž1-263/20 od 17.02.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog i njegovog branioca i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-6/20 od 11.09.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Petar Isakov, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog AA oslobodi odgovornosti ili prema okrivljenom AA optužbu odbije i preinači odluku o troškovima krivičnog postupka tako što će obavezati privatnog tužioca da naknadi troškove postupka, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i o sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Petra Isakova je osnovan.

Osnovano branilac okrivljenog AA, advokat Petar Isakov, u zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP navodima da je do ponovnog postupka došlo nakon odluke Vrhovnog kasacionog suda po zahtevu za zaštitu zakonitosti izjavljenog od branioca okrivljenog AA, na koji način je, suprotno članu 34. stav 4. Ustava sudska odluka izmenjena na štetu okrivljenog u postupku do kojeg je došlo po vanrednom pravnom leku izjavljenom u korist samog okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su osnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Odredbom člana 494. ZKP propisano je da ako je pravnosnažna presuda ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje, za osnovu će se uzeti ranija optužnica ili onaj njen deo koji se odnosi na ukinuti deo presude (stav 1), a u stavu 2. istog člana propisano je da je pri izricanju nove presude, sud vezan zabranom propisanom u članu 453. ovog Zakonika.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranijih pravnosnažnih presuda, prekršili zabranu preinačenja na štetu okrivljenog (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, u pogledu „kriminalne količine“ krivičnog dela za koje je okrivljni oglašen krivim i osuđen.

Iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-906/18 od 21.02.2019. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1Kž1-194/19 od 17.07.2019. godine okrivljeni bio oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 40.000,00 dinara.

Navedene presude su odlukom Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1193/2019 od 28.11.2019. godine ukinute i predmet vraćen Osnovnom sudu na ponovno suđenje. Naime, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Petra Isakova, u predmetu Kzz 1193/2019 Vrhovni kasacioni sud je našao da je pobijanim presudama prekoračna optužba i time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Navedena povreda učinnjena je na taj način što je prvostepeni sud u izreku presude uneo reč „uvredio“ iako ista nije bila sadržano u činjeničnom opisu optužnog akta – protivtužbi od 28.02.2018. godine. Optužnim aktom – protivtužbom koju je protivtužilja BB podnela 28.02.2018. godine okrivljenom AA stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iz člana 170. stav 1. KZ, sa činjeničnim opisom u kojem nedostaje bitan elemenat krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ - nedostaje radnja izvršenja (uvredio).

Imajući u vidu navedeno, kao i citirane odredbe Zakonika o krivičnom postupku, po stavu Vrhovnog kasacionog suda u novom postupku učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, na koju se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, obzirom da su nižestepeni sudovi nakon što je Vrhovni kasacioni sud pravnosnažne presude ukinuo po zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca ovde okrivljenog AA, postupao po privatnoj tužbi privatne tužilje BB koja je izmenjena, na zapisniku sa glavnog pretresa održanog dana 08.06.2020. godine ( nakon donošenja odluke Vrhovnog kasacionog suda ) i to na taj način što je u dispozitiv optužnog akta uneta reč „uvredio“.

Kako je sud postupao po novom optužnom aktu od 08.06.2020. godine, koji je izmenjen na taj način što je unet bitan elemenat krivičnog dela, nakon donošenja odluke Vrhovnog kasacionog suda, kojom su ukinute pravnosnažne presude i predmet vraćen na ponovno suđenje, kada se za osnov mogao uzeti samo raniji optužni akt, a ne njegova izmena koja je usledila nakon donošenja presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1193/2019 od 28.11.2019. godine, to je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP.

Polazeći od navedenog, kako dispozitiv optužnog akta privatne tužilje BB, koji je podnela 28.02.2018. godine i po kojem je sud bio u obavezi da postupa ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ - ne sadrži radnju izvršenja (uvredio), to je Vrhovni kasacioni sud preinačio pobijane presude i na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP okrivljenog AA oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ po optužnom aktu privatne tužilje BB od 28.02.2018. godine.

Kako je okrivljeni AA, oslobođen od optužbe, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 265. stav 3. ZKP, odlučio da je privatna tužilja dužna da naknadi troškove krivičnog postupka.

Sa iznetih razloga, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić