Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 546/2021
27.05.2021. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragomira Milojevića, predsednika veća, Biljane Sinanović, Radmile Dragičević Dičić, Radoslava Petrovića i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Žarka Stanisavljevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Lebanu K broj 233/19 od 25.12.2020. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1 84/21 od 05.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 27.05.2021. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Lebanu K broj 233/19 od 25.12.2020. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1 84/21 od 05.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lebanu K broj 233/19 od 25.12.2020. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara koju je obavezan da plati u roku od dva meseca po pravnosnažnosti presude i određeno da, ako se novčana kazna ne može naplatiti ni prinudnim putem, sud će je izvršiti tako što će svakih započetih 1.000,00 dinara kazne zameniti za jedan dan zatvora. Istom presudom obavezan je okrivljeni AA da na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, kao i da privatnom tužiocu naknadi troškove krivičnog postupka, a na ime angažovanja punomoćnika i na ime sudskih taksi u ukupnom iznosu od 36.460,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, na osnovu člana 261. i 264. ZKP, dok je privatni tužilac, maloletni BB, upućen na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 84/21 od 05.03.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena presuda Osnovnog suda u Lebanu K broj 233/19 od 25.12.2020. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Žarko Stanisavljević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači u oslobađajuće, jer delo za koje je okrivljeni osuđen nije krivično delo, a da celokupni troškovi krivičnog postupka padnu na teret privatnog tužioca maloletnog BB.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP navodima da je privatna krivična tužba privatnog tužioca maloletnog BB formalno neuredna, pa je sud prilikom donošenja presude prekoračio optužni akt na taj način što je u izreku presude uneo zakonska obeležja radnji krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, i subjektivni element bića tog krivičnog dela, kao i jedinstveni matični broj okrivljenog, koji nedostaju privatnoj tužbi privatnog tužioca.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da u konkretnom slučaju nije došlo do prekoračenja optužbe (strana 2 stav 5 i strana 3 stav 1 drugostepene presude), koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.