Presudom Višeg suda u Požarevcu Kž1 23/16 od 09.02.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.Z. i presuda Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi K 81/15 od 27.11.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.Z., advokat M.L. zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Z., advokata M.L. je neosnovan.

Branilac okrivljenog M.Z. u podnetom zahtevu ne ukazuje konkretno ni na jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, a iz obrazloženja zahteva i navoda da izreka pravnosnažne presude ne sadrži bitne elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ koja se ogleda u radnji izvršenja i nastupeloj posledici, isticanjem da okrivljeni izrekom pravnosnažne presude nije oglašen krivim da je uvredio drugoga, već oglašen krivim da je povredio čast i ugled oštećenog tako što mu je uputio uvredljive reči bliže navedene u izreci pravnosnažne presude, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 170. stav 1. KZ propisano je da će se novčanom kaznom od 20 do 100 dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od 40.000,00 do 200.000,00 dinara kazniti onaj ko uvredi drugog.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, prema zakonskom opisu ovog krivičnog dela radnja i posledica su zajedno obuhvaćene, dakle, radi se o izjavi ili drugoj radnji kojom se po objektivnoj oceni izražava omalovažavanje određenog lica.

Shodno citiranoj odredbi člana 170. stav 1. KZ i datom tumačenju iste, po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom preduzeo radnju izvršenja krivičnog dela u pitanju, odnosno uvredio privatnog tužioca M.S. na taj način što mu je uputio reči: ''... jedna, p. t. m.'' i na taj način prouzrokovao nastupanje zabranjene posledice.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                        Dragiša Đorđević,s.r.