Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br 48/23 od 15.03.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, a presuda Osnovnog suda u Subotici K br. 677/22 od 29.11.2022. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Stevan Miljački, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovano se u podnetom zahtevu branioca okrivljene AA ukazuje, da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda povređen krivični zakon na štetu okrivljene, odnosno da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe pogrešno primenjen zakon, obzirom da je protivpravne radnje okrivljene bliže opisane u izreci pravnosnažne presude sud pogrešno pravno kvalifikovao kao krivično delo teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 3. u vezi člana 30. KZ, jer iz opisa dela ne proizilazi da je okrivljena krivično delo izvršila na „naročito drzak“ način, tako da okrivljena nije izvršila krivično delo za koje je osuđena, pa je pobijanim presudama na štetu okrivljene učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 203. stav 1. KZ, propisano je da ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 3 godine, a stavom 2. istog člana propisano je, da će se za pokušaj dela iz stava 1. ovog člana, kazniti.

Članom 204. stav 1. tačka 3. KZ, propisano je da će se učinilac dela krađe (član 203.) kazniti zatvorom od 1 do 8 godina ako je krađa izvršena na naročito opasan ili naročito drzak način.

Prema činjeničnom opisu krivičnog dela, datom u izreci pravnosnažne presude, okrivljena AA je, sposobna da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, na naročito drzak način pokušala oduzeti tuđe pokretne stvari u nameri da njihovim prisvajanjem sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od preko 5.000,00 dinara, na taj način što je uočila oštećenu BB kako kupuje u prodavnici, pa ju je pratila do menjačnice, pa nakon toga i do parkinga „Maksija“ gde je prišla sa leve strane, desnom rukom je otvorila cibzar na rancu koji je oštećana držala na leđima, gurnula ruku u ranac i krenula da izvlači novčanik u kome se nalazilo oko 10.000,00 dinara, međutim, isti joj je ispao nazad u ranac, nakon čega je ponovno gurnula ruku i kada je stigla da izvuče novčanik do pola, oštećena primetivši da se nešto dešava, krenula da se okrene prema njoj, ali ju je tada gurnula i nakon što je oštećena uspela da održi ravnotežu i okrenula se naglo prema njoj, novčanik joj je ispao iz ruke nazad u torbu oštećene i u tom momentu je naišla policija koja je pratila i videla ceo događaj, pri čemu je bila svesna svoga dela, htela njegovo izvršenje i bila svesna da je njeno delo zabranjeno.

Iz navedenog činjeničnog opisa krivičnog dela proizilazi, da radnje koje je preuzela okrivljena u konkretnom slučaju – da je uočila oštećenu, da je pratila do menjačnice, nakon toga do parkinga „Maksija“ gde je prišla i otvorila cibzar na rancu koji je oštećana držala s leđa, gurnula ruku u ranac, krenula da izvlači novčanik, ali joj je isti ispao nazad u ranac, nakon čega je ponovno gurnula ruku i stigla da izvuče novčanik do pola, ali se oštećena primetivši da se nešto dešava, i krenula da se okrene prema njoj, okrivljena ju je gurnula, a nakon što je oštećena uspela da održi ravnotežu i okrenula se naglo prema njoj, okrivljenoj je novčanik ispao iz ruke nazad u torbu oštećene – sadrži izvestan stepen drskosti u postupanju okrivljene, ali ne i „naročito drzak“ način izvršenja krađe, da bi postojalo krivično delo teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 3. u vezi člana 30. KZ, jer za postojanje tog dela, krivično delo mora biti izvršeno na takav način koji prevazilazi uobičajenu drskost (koja po pravilu postoji i kod obične krađe), a što u konkretnom slučaju nije ostvareno.

Iz navedenih razloga, po nalaženju Vrhovnog suda, prvostepeni sud je u pogledu krivičnog dela koji je predmet optužbe primenio zakon koji se ne može primeniti, te je pravno kvalifikujući protipravne radnje okrivljene AA kao teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 3. u vezi člana 30. KZ i oglašavajući okrivljenu krivom za isto, umesto za krivično krađa iz člana 203. stav 2. u vezi stava 1. KZ, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljene, a koju povredu nije otklonio ni drugostepeni sud u postupku po žalbi na prvostepenu presudu, donoseći pobijanu drugostepenu presudu, iako je na tu povredu krivičnog zakona, u svojoj žalbi, ukazivao branilac okrivljene.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Stevana Miljačkog, pa je otklonio napred navedenu povredu krivičnog zakona preinačenjem pobijanih pravnosnžanih presuda Osnovnog suda u Subotici K br. 677/22 od 29.11.2022. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br 48/23 od 15.03.2023. godine u pogledu pravne kvalifikacije dela, tako što je protivpravne radnje okrivljene AA bliže opisane u izreci prvostepene presude, za koje je pravnosnažno oglašena krivom, po pravilnoj primeni zakona, pravno kvalifikovao kao krivično delo krađa iz člana 203. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Polazeći od ovako izmenjene pravne kvalifikacije dela, Vrhovni sud je okrivljenu AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, nalazeći da je ovako odmerena kazna srazmerna objektivnoj težini izvršenog krivičnog dela, te olakšavajućim i otežavajućim okolnostima koje su u smislu člana 54. KZ, utvrđene na strani okrivljene u redovnom postupku, stepenu krivice okrivljene i jačini ugrožavanja zaštićenog dobra, kao i da je izrečena krivična sankcija nužna i dovoljna da se njome ostvari opšta svrha izricanja krivične sankcije iz člana 4. KZ i svrha kažnjavanja iz člana 42. KZ i to kako u odnosu na samu okrivljenu, tako i na planu generalne prevencije.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        za Predsednika veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić