Presudom Višeg suda u Subotici Kž1 4/20 od 22.01.2020. godine, odbijena je žalba branioca okrivljenog AA, advokata Sakač Ištvana i presuda Osnovnog suda u Subotici K 358/18 od 25.09.2019. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Sakač Ištvan, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, povrede zakona iz člana 68. stav 1. tačka 9) ZKP i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije, u smislu člana 488. stav 2. ZKP obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer nije našao da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za rešenje stvari, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ištvana Sakača je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Ištvan Sakač, pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 439. stav 1. tačka 9) ZKP navodima da je sud prekoračio objektivni identitet optužbe na taj način što je izostavio iz izreke reči: „izmestio u ... svog poznanika bez da je o tome obavestio oštećenu, a zatim otuđio delove navedene opreme i to dve korpe prokroma za smeštanje bilja koje se ubacuje u destilator u jednu cev sa prirudžbenicama koje spajaju destilar sa kondezatorom“ i umesto toga uneo reči: „izmestio u ... kod svog poznanika bez da je o tome obavestio oštećenu, odakle su delovi navedene opreme i to dve korpe prokroma za smeštanje bilja koje se ubacuje u destilator i jedna cev sa prirudžbenicama koja spaja destilator sa kondenzatorom otuđeni“.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, izložene navode zahteva branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, o čemu je na strani 4. stav 2. obrazloženja presude dao jasne, dovoljne, iscrpne i uverljive razloge, koje kao pravile u svemu prihvata i ovaj sud i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode zahteva branioca okrivljenog AA da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, pri čemu nije ukazao zbog čega smatra da delo po zakonu nije krivično delo, već je naveo da je sud odbio predlog odbrane da se u svojstvu svedoka sasluša VV, bliski saradnik pokojnog koji bi mogao dati obaveštenje o važnim činjenicama koje se utvrđuju u postupku, čime bi se i otklonila sumnja da GG ne govori istinu i da je zbog toga lažno svedočio.

Dalje, branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, pri čemu nije ukazao na koji način je sud odlukom o krivičnoj sankciji povredio zakon, već je u obrazloženju zahteva naveo da je sud oštećenu umesto da je sa imovinskopravnim zahtevom uputi na parnični postupak, dosudio na ime naknade štete iznos od 688.544,00 dinara, iz čega bi proizilazilo da zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog imovinskopravnog zahteva iz člana 441. stav 3. ZKP. Međutim, branilac okrivljenog nije ukazao na koji način je sud povredio odredbu člana 441. stav 3. ZKP, već je samo polemisao sa visinom iznosa dosuđenog imovinskopravnog zahteva, ukazujući da je vrednost ovih predmeta 182.000,00 dinara, prema iskazu oštećene, što predstavlja činjenično pitanje, zbog čega se sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, izloženim navodima zahteva osporava se činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Međutim, kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povreda odredbe člana 68. stav 1. tačka 9) ZKP ne spadaju u krug povreda zbog kojih okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva nije upuštao.

Sa iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić