.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 549/2014
12.06.2014. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene S.A., zbog krivičnog dela krađe u pokušaju iz člana 203. stav 1. u vezi člana 30. i 33. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene S.A., advokata S.D., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Užicu K broj 31/14 od 20.02.2014. godine i Višeg suda u Užicu Kž broj 82/14 od 02.04.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 12.06.2014. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene S.A., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Užicu K broj 31/14 od 20.02.2014. godine i Višeg suda u Užicu Kž broj 82/14 od 02.04.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu K broj 31/14 od 20.02.2014. godine okrivljena S.A. oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela krađe u pokušaju iz člana 203. stav 1. u vezi člana 30. i 33. KZ, za koje joj je izrečena uslovna osuda tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dva meseca i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od jedne godine po pravosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.
Navedenom presudom obavezana je okrivljena S.A. da plati sudu na ime paušala 5.000,00 dinara i troškove postupka u iznosu od 7.700,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu presude pod pretnjom izvršenja.
Presudom Višeg suda u Užicu Kž broj 82/14 od 02.04.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene S.A. i presuda Osnovnog suda u Užicu K broj 31/14 od 20.02.2014. godine potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene S.A. advokat S.D., zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i da pobijane presude preinači tako što će doneti oslobađajuću presudu.
Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.
Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene S.A. je neosnovan.
Branilac okrivljene S.A. u zahtevu navodi da je okrivljena oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela krađe u pokušaju u saizvršilaštvu sa svojim maloletnim sinom, a da je povodom istog događaja i zbog izvršenja istog krivičnog dela, krivični postupak prema sinu okrivljene S.A., maloletnom M.A. obustavljen rešenjem Višeg suda u Užicu Kim 48/13 od 19.08.2013. godine, jer nije utvrđeno da je maloletnik izvršio radnju krivičnog dela koje mu je bilo stavljeno na teret. Iz navedenih razloga okrivljena S.A. nije mogla biti oglašena krivom da je učinila krivično delo krađe u saizvršilaštvu sa svojim maloletnim sinom, pa je pobijanim presudama učinjena povreda zakona na štetu okrivljene iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP.
Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene S.A. je neosnovano isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge zbog kojih okolnost da je prema sinu okrivljene S.A. maloletnom M.A., zbog istog krivičnog dela, krivični postupak obustavljen na osnovu člana 70. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica, ne predstavlja smetnju za navođenje maloletnog sina okrivljene kao saizvršioca krivičnog dela za koje je okrivljena S.A. oglašena krivom, a koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.
Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1 i 2. ZKP.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
