Stavom 2 iste presude prema okrivljenom je na osnovu člana 422. stav 1. tačka 1) ZKP odbijena optužba da je učinio krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 3. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 7Kž1 br. 783/14 od 20.03.2015. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog a prvostepena presuda u stavu I izreke preinačena i okrivljeni osuđen za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine u koju mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 16.05.2012. do 08.06.2012. godine. Okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 60.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

U ostalom delu u odnosu na stav I izreke presude, žalba branioca je odbijena a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena dok je stav II ostao neizmenjen.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog A.M., adv. B.C., zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, ukine prvostepenu presudu i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je, nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP, održao sednicu veća, u smislu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, u kojoj je razmotrio spise predmeta sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.M., adv. B.C., je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 43/13) propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP-a).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanja na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog A.M., adv. B.C. u zahtevu kao razlog podnošenja samo formalno označava povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, pri čemu ne opredeljuje u čemu se ova povreda sastoji, a suštinski u obrazloženju zahteva, kao razlog njegovog podnošenja navodi, da je činjenično stanje u pobijanoj presudi pogrešno i nepotpuno utvrđeno, da nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke kao i veštačenje veštaka neuropsihijatra nisu dali odgovore na ključna pitanja vezana za spornu saobraćajnu nezgodu i ista su zasnovana na brojnim greškama gledano sa stručnog aspekta, odnosno nisu dali odgovore na pitanje da li je okrivljeni bez obzira na nepostojanje znaka imajući u vidu saobraćajne uslove, mogao da vidi da nailazi na raskrsnicu i da li je morao da zna da nailazi na raskrsnicu. Takođe ističe da veštak u svom nalazu ne daje precizan odgovor na pitanje na osnovu odbačaja kog dela bicikla je vršen obračun brzine kretanja, s`obzirom na činjenicu da je bicikl prilikom udara odvojen na prednji i zadnji deo. Posebno ističe da veštak deo nalaza zasniva na iskazima svedoka koji su po stavu branioca nelogični, neubedljivi i u dobroj meri protivrečni, posebno iskaz svedoka D.K., kome sud poklanja veru, a koji se nije mogao izjasniti da li je oštećeni vozio ili gurao bicikl ali ipak tvrdi da se oštećeni kretao navodno pored same ivice kolovoza, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu a zbog povrede zakona.

Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge - činjenično stanje i ocena dokaza, za podnošenje zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud isti na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a, odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                        Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                         Nevenka Važić,s.r.