U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Biljane Sinanović i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Adriane Savić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KPo4. 165/19 od 17.10.2022. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 55/2023 od 16.03.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 06.06.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Adriane Savić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KPo4. 165/19 od 17.10.2022. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 55/2023 od 16.03.2023. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti, odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KPo4. 165/19 od 17.10.2022. godine okrivljena AA, oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 2. u vezi stava 1. KZ, izrečena je uslovna osuda i to tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 55/2023 od 16.03.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i žalba branioca okrivljene AA i presuda Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KPo4. 165/19 od 17.10.2022. godine, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda (s tim što branilac označava da isti podnosi samo protiv drugostepene presude, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da se istim pobija i prvostepena presuda), zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljene, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Nišu, ali drugom veću na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je prvostepenom presudom učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na štetu okrivljene i kao nezakonit dokaz označava forenzičku dokumentaciju PU Niš od 23.07.2019. godine, za koju smatra da je prvostepeni sud pogrešno interpretirao Naime, iz telefona BB su izvučene fotografije, koje sadrže slikanu „viber“ prepisku, u kojoj prepisci BB nije bio učesnik. Po stavu odbrane, „viber“ prepiska između članova grupe, odnosno prepiska koja se odvija između tačno određenih lica mora imati zaštitu, u smislu tajnosti elektronske pošte ili drugog sredstva za telekomunikaciju, a Krivičnim zakonikom je propisano da se ta tajnost ne sme narušavati nekom radnjom, što je očigledno učinjeno radnjom VV, koja je bez saglasnosti drugih učesnika fotografije razgovora prosledila BB i na taj način narušila njihovu tajnost. Sa druge strane, prosleđivanje viber prepiske nepovezanom licu (licu kojem prepiska nije namenjena), može se takođe smatrati tajnim snimanjem razgovora, odnosno neovlašćenim snimanjem, a zatim omogućavanjem nepozvanom licu – BB da se sa razgovorom upozna. U vezi sa iznetim, odbrana navodi da okrivljena AA nije dala saglasnost za snimanje (fotografisanje) njenih navoda.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljene ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani tri, stav četiri, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Pored iznetog, obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene kao nezakonit dokaz označava i iskaz BB, koji se, po stavu odbrane, ne može koristiti kao dokaz, iz razloga što je BB, kao punomoćnik oštećenog po punomoćju koje je priložio, bio prisutan u sudnici dana 14.11.2019. godine na glavnom pretresu, sa kojeg je morao biti udaljen. Dalje se navodi da je odredbom člana 50. ZKP predviđeno da je pravo oštećenog da može angažovati punomoćnika iz reda advokata ili da sam prisustvuje pripremnom ročištu, a da BB kao svedok u postupku nije mogao biti punomoćnik, jer nije iz reda advokata, niti je oštećen i kao takav je morao biti udaljen iz sudnice.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog suda, branilac okrivljene, iako formalno označava zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti - član 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isti u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 50. ZKP ( koju i sam, pored ostalog, numeriše ).

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene, iako ne numeriše, ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da je na štetu okrivljene povređen zakon i to da li je u pitanju delo za koje se optužena goni uopšte krivično delo, a sve u smislu postojanja krivičnog dela u situaciji kada se pruža zaštita i proglašava zaštitnim objektom ovog dela delatnost koja nije zakonita i koja ne može uživati pravnu zaštitu. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona, branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje – povredu zakona iz člana 440. ZKP, osporavajući činjenične zaključke suda vezane za delatnost oštećenog u kritičnom periodu, odnosno zakonitost obavljanja njegove delatnosti – kockanja i klađenja, broja aparata koji su se fizički nalazili u prostorijama oštećenog, te broja aparata koji su stvarno bili prijavljeni Ministarstvu finansija – Upravi za igre na sreću.

Takođe, branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i obrazlaže povrede zakona iz člana 511. stav 1. i člana 447. stav 2. ZKP i u vezi sa tim, citira i odluke Vrhovnog kasacionog suda i stavove iznete u istim (Kzz 1175/2020 od 15.10.2020. godine, Kzz 127/2021 od 18.02.2021. godine i Kzz 429/2021 od 21.04.2021. godine).

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, čija su prava ograničena pravima okrivljenog u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke ili postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, kao i zbog povreda zakona iz člana 511. stav 1, člana 447. stav 2. ZKP, kao i člana 50. ZKP, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene, u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Sud je imao u vidu navode zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na ranije odluke Vrhovnog kasacionog suda, međutim nalazi da iste nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu, imajući u vidu da se ne radi o istoj krivičnoj procesnoj situaciji, obzirom da je u navedenim predmetima odlučivano o zahtevu za zaštitu zakonitosti, tada Republičkog javnog tužioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić