Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti podnetog od strane branioca okrivljenog D.O., Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni D.O. pravnosnažnim presudama Višeg suda u Subotici K 31/13 od 16.09.2013. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3889/13 od 05.03.2014. godine oglašen krivim zbog izvršenog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku provere od dve godine ne izvrši novo krivično delo.

Pobijanim rešenjem Višeg suda u Subotici K 31/13 od 02.04.2014. godine odlučeno je o obrazloženom troškovniku branioca po službenoj dužnosti okrivljenog D.O., advokata V.J.-Đ. u smislu odredbe člana 262. stav 2. ZKP-a, tako što je advokatu V.J.-Đ., kao braniocu po službenoj dužnosti okrivljenog D.O., na ime nužnih izdataka i nagrade dosuđen iznos od 355.500,00 dinara na teret budžetskih sredstava Republike Srbije, a okrivljeni D.O. je obavezan da naknadi troškove predmetnog krivičnog postupka u napred utvrđenom iznosu, u roku od tri meseca, po pravnosnažnosti rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Članom 264. stav 1. ZKP-a propisano je da kada sud okrivljenog oglasi krivim, izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka, dok je odredbom člana 264. stav 4. ZKP-a propisano da u odluci kojom rešava o troškovima, sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) i tačka 9) ovog Zakonika, kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog saradnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on dužan da izdržava, a sud može okrivljenog osloboditi od dužnosti naknade troškova postavljenom braniocu iz istih razloga u smislu člana 266. ZKP.

Kod napred navedenog, odnosno činjenica da je okrivljeni D.O. pravnosnažno osuđen zbog izvršenog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ u kom postupku je okrivljenom postavljen branilac po službenoj dužnosti, te s`obzirom na to da okrivljeni D.O. sudu nije dostavio dokaze - podatke o tome da bi plaćanjem navedenih troškova krivičnog postupka bila ugrožena njegova egzistencija ili egzistencija lica koja je dužan da izdržava, Vrhovni kasacioni sud je suprotne navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata V.J.-Đ., da je u redovnom krivičnom postupku povređena odredba člana 441. stav 4. u vezi člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, ocenio kao neosnovane.

Osim toga, ova povreda zakona, je od strane odbrane isticana i u postupku po redovnom pravnom leku, te Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP-a.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                     Za predsednika veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                          Zoran Tatalović, s.r.