.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 552/2016
12.05.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.P., zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti privatne tužilje V.G., podnetom preko punomoćnika advokata D.D., protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 522/14 od 27.10.2015. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž 64/16 od 18.02.2016. godine, u sednici veća održanoj 12.05.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti privatne tužilje V.G., podnet preko punomoćnika advokata D.D., protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 522/14 od 27.10.2015. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž 64/16 od 18.02.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu K 522/14 od 27.10.2015. godine okrivljeni S.P. je oslobođen od optužbe da je učinio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ. Privatna tužilja je obavezana da sudu na ime paušala plati iznos od 2.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 7.004,15 dinara, kao i da okrivljenom na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 36.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude. Privatna tužilja V.G. je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž 64/16 od 18.02.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba punomoćnika privatne tužilje V.G., a presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 522/14 od 27.10.2015. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je preko punomoćnika advokata D.D. podnela privatna tužilja V.G., zbog povrede zakona iz člana 439. tač. 1), 2) i 3) ZKP, kao i iz svih drugih zakonskih razloga i zbog povređenog i uskraćenog ljudskog prava u postupku koje je zajemčeno Ustavom i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovnu odluku ili iste preinači i utvrdi povredu zakona.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku je propisano da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.
Odredbom člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, dok je u stavu 3. istog člana predviđeno da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da su ovlašćena lica za podnošenje ovog vanrednog pravog leka Republički javni tužilac, branilac i okrivljeni koji to može učiniti isključivo preko branioca.
Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti, preko punomoćnika advokata D.D., podnela privatna tužilja V.G., na šta po zakonu nije ovlašćena, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. ZKP, doneo odluku kao u izreci rešenja.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća - sudija
Ivana Trkulja Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.
