Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2 KŽ1-129/21 od 17.03.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog BB i branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-142/21 od 16.03.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP:

- branilac okrivljenog AA – advokat Dragan Jasika i

- branilac okrivljenog BB – advokat Nikola Jasika,

sa predlogom iste sadržine da, Vrhovni kasacioni sud usvoji zahteve za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i to tako što će doneti oslobađajuću presudu i okrivljene oslobodi krivične odgovornosti, u smislu člana 423. ZKP ili doneti odbijajuću presudu, u smislu člana 422. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Branilac okrivljenog AA – advokat Dragan Jasika i branilac okrivljenog BB – advokat Nikola Jasika, u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti označavaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koju obrazlažu na isti način, odnosno navodima da je prvostepeni sud prekoračio optužbu time što je u izreci presude naveo: da je radnja krivičnog dela izvršena u ...; da je okrivljeni AA bio zaposlen u VV AD Stara Pazova, odnosno da je okrivljeni BB bio zaposlen u VV AD Stara Pazova; da su bili svesni zabranjenosti svog dela; da je okrivljeni AA umišljajno pomogao BB tako što je po prethodnom dogovoru stavio lekove u džak za smeće, a BB izneo džak za smeće u kome su bili lekovi iz prostorije prasilišta i ubacio u traktor koji sa farme odnosi smeće, a što u optužnom aktu nije navedeno ( izmenjeni optužni predlog OJT u Staroj Pazovi od 17.07.2019. godine).

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna presuda se odnosi na ista lica, koja su označena u optužnici - okrivljenog AA i okrivljenog BB. U pogledu pravne kvalifikacije, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenima izmenjenim optužnim aktom OJT u Staroj Pazovi od 17.07.2019. godine, stavljeno na teret da su kao saizvršioci izvršili krivično delo pronevera iz člana 364. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a da su pravnosnažnim presudama oglašeni krivim i to: okrivljeni AA zbog izvršenja krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. u vezi člana 35. KZ a okrivljeni BB zbog izvršenja krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ, jer prema stavu nižestepenih sudova činjenično stanje odgovara pravnoj kvalifikaciji prema Krivičnom zakoniku, koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.

Odredbom člana 364. stav 1. KZ propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvoji novac, hartiju od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene u službi ili na radu u državnom organu, ustanovi ili drugom subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Odredbom člana 224. stav 1. KZ propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvoji novac, hartiju od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja, kazniće se zatvorom od 3 meseca do 5 godina.

Shodno iznetom, krivično delo za koje su okrivljeni oglašeni krivim pravnosnažnom presudom, je povoljnije po iste, imajući u vidu raspon kazne za navedena krivična dela (član 224. i član 364.KZ).

Takođe, učešće okrivljenog AA, pravnosnažnom presudom je kvalifikovano kao pomaganje, a što predstavlja lakši oblik saučesništva, od onoga koji mu je stavljen na teret optužnim aktom (saizvršilaštvo).

Imajući u vidu navedeno, a kako se presuda odnosi na ista lica, i na krivična dela koja su povoljnija po okrivljene, te kako sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, u smislu člana 420. stav 2. ZKP, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, na opisani način nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni, ni subjektivni identitet optužbe i presude.

Nadalje, iz spisa predmeta proizlazi, da je i optužnim aktom, a ne samo izrekom presude okrivljenima stavljeno na teret da su bili svesni zabranjenosti svog dela. Takođe, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, izvršenom izmenom u pogledu činjeničnog opisa u izreci presude, kako je to navedeno u zahtevu, u odnosu na izmenjeni optužni akt tužioca od 17.07.2019. godine, prvostepeni sud nije prekoračio optužbu, a ovo imajući u vidu da su u odnosu na oba okrivljena bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke sa činjeničnim opisom radnje dela datog u optužnom aktu javnog tužioca. Sud je samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, a navedena izmena nije izvršena na štetu ni jednog okrivljenog, jer okrivljeni nisu oglašeni krivim za veću kriminalnu aktivnost i volju („kriminalnu količinu“) niti je izmenjena na štetu okrivljenog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, a kako je to napred već obrazloženo. Dakle, činjenični opis u izreci prvostepene presude je ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

Pored iznetog, činjenica da je u izreci presude navedeno kao mesto izvršenja dela ..., po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ne može predstavljati prekoračenje optužbe, obzirom da mesto izvršenja nije bitan element krivičnog dela, a pri tome sud je na opisani način samo precizirao mesto izvršenja, obzirom da se i u optužnom aktu i u izreci presude navodi da je mesto - na farmi svinja na GG Salašu.

Imajući u vidu sve napred navedeno, neosnovani su navodi branilaca okrivljenih, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branioci okrivljenih u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da u izreci pravnosnažne presude, kao ni u optužnom aktu nije naveden bitan elemenat krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti, jer nije označena radna jedinica farme svinja GG Salaš kod AD VV„kao subjekt privrednog poslovanja“, u smislu člana 112. stav 21. Krivičnog zakonika.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenih ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, dao jasne razloge za svoju odluku, i prihvatio razloge iznete u prvostepenoj presudi na strani dvanaest, stav tri i strani trinaest, stav jedan, a koje razloge i Vrhovni kasacioni sud prihvata i na iste upućuje, u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Branioci okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuju, iako ne numerišu, i na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, navodima da odbrana smatra da je povređeno pravo okrivljenih iz člana 453. ZKP, imajući u vidu da je žalba na obe prvostepene presude izjavljena samo u korist okrivljenih (javni tužilac nije izjavljivao žalbe), zbog čega se presuda ne sme izmeniti na štetu okrivljenih u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sanckije. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz 905/2020 ukinuta je i drugostepena i prvostepena presuda, jer je prvostepeni sud prekoračio optužbu kada je dodao u izreku biće krivičnog dela iz člana 224. KZ „subjekt privrednog poslovanja“. Dalje se navodi da, kako prvostepeni sud nije u ponovnom postupku, u presudi koja se ovim zahtevima pobija, naveo bitan elemenat krivičnog dela „subjekt privrednog poslovanja“, okrivljeni ne može biti oglašen krivim za takvo delo upravo zbog primene člana 453. ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi nisu prekršili zabranu preinačenja na štetu okrivljenih (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, s obzirom da navedene presude nisu izmenjene na štetu okrivljenih niti u pogledu krivične sankcije niti u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da su u ovom postupku, pravnosnažne presude bile ukinute odlukom Vrhovnog kasacionog suda Kzz 905/20 od 14.10.2020. godine, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je prvostepeni sud, pored ostalog, u izreku prvostepene presude iza reči „oštećenom „VV“ AD Stara Pazova“, dodao reči „kao subjektu privrednog poslovanja“, a što okrivljenima, kao obeležje krivičnog dela, nije stavljeno na teret optužnim aktom javnog tužioca.

U presudama koje se u ovom postupku pobijaju nije uneto navedeno obeležje „subjekt privrednog poslovanja“, kao zakonski tekst ovog krivičnog dela, međutim u pogledu pravne kvalifikacije prvostepeni sud je pravilno našao da, iako se optuženi izmenjenim optužnim aktom terete da su kao saizvršioci učinili krivično delo pronevera iz člana 364. stav 1. u vezi člana 33. KZ, činjenični opis krivičnog dela iz izmenjenog optužnog akta ne odgovra toj pravnoj kvalifikaciji prema Krivičnom zakoniku koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, već pravnoj kvalifikaciji iz člana 224. KZ (krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti), čija obeležja odgovaraju onome što je javni tužilac opredelio u izmenjenom optužnom predlogu, u kom smislu, proizilazi iz činjeničnog opisa radnje u izreci presude da je navedeno preduzeće, imajući u vidu delatnost kojom se bavilo imalo status „subjekta privrednog poslovanja“.

Činjenice vezane za status oštećenog preduzeća, koje su sadržane u dispozitivu optužnog akta Javnog tužioca i u izreci pobijane presude - akcionarsko društvo „VV“ Stara Pazova u okviru koje postoji radna jedicina farma svinja „GG salaš“, takođe ukazuju da je u pitanju „subjekt privrednog poslovanja“.

Kod ocene navoda iz zahteva za zaštitu zakonitosti treba ukazati i na činjenicu da je krivična sankcija izrečena okrivljenom BB ista, a okrivljenom AA blaža. Takođe, oba okrivljena, su u ponovnom postupku, nakon donošenja odluke Vrhovnog kasacionog suda Kzz 905/2020 od 14.10.2020. godine oglašena krivim i to okrivljeni BB za isto krivično delo, a okrivljeni AA za blaže krivično delo, obzirom da je u ponovnom postupku, isti oglašen krivim za krivično delo u pomaganju iz člana 224. stav 1. u vezi člana 35. KZ, a ne u saizvršilaštvu.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da na opisani način okrivljeni nisu oglašeni krivim za teža krivična dela niti za veći stepen krivice, odnosno nisu oglašeni krivim za više kriminalnih aktivnosti i veću kriminalnu volju od one za koju su prvobitno optuženi, odnosno osuđeni.

Imajući u vidu sve napred navedeno, postupajući na opisani način, nižestepeni sudovi nisu povredili zabranu preinačenja na gore, propisanu odredbom člana 453. ZKP, te su shodno tome neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP.

U preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih su nedozvoljeni.

Branioci okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti u preostalom delu ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, osporavajući činjenice vezane za način izvršenja krivičnog dela, odnosno način na koji je došlo do prisvajanja lekova, način na koji su izneti sa farme kritičnom prilikom, polemišući sa činjenicama vezanim za lekove, odnosno da li su isti komunalni otpad ili ne.

Takođe, branioci numerišu i povrede zakona iz člana 501. i 503. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, kao ni zbog povrede zakona iz člana 501. i 503. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljene.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić