Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 869/24 od 24.01.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalba javnog tužioca Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i žalba branilaca okrivljenog AA, advokata Žarka Jeknića i advokata Filipa Sofijanića i presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K br.402/24 od 19.07.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih odluka zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Žarko Jeknić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, pobijane odluke preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret ili da pobijane odluke ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmete i pravnosnažne odluke protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP neosnovan, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim odlukama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, jer prvostepenom presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, a ovo stoga što je sud okrivljenog oglasio krivim za radnju izvršenja od 23.02.2024. godine, a da izrekom presude nije obuhvaćen taj datum 23.02.2024. godine.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud uopšte nije doneo odluku o nekoj tački optužbe.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljenom optužnim aktom stavljeno na teret da je krivično delo izvršio „u dužem vremenskom periodu, a posebno počev od oktobra 2023. godine pa sve do 24.02.2024. godine ...“, a izrekom prvostepene presude oglašen je krivim da je krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika izvršio „u periodu od oktobra 2023. godine do 23.02.2024. godine“.

Po nalaženju Vrhovnog suda i optužnim aktom i prvostepenom presudom je obuhvaćen dan 23.02.2024. godine, kada je preduzeta jedna od radnji u okviru izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, pa imajući u vidu da između pravosnažne presude i optužbe postoji činjenični identitet i to kako subjektivni identitet (identitet okrivljenih), tako i objektivni identitet (identitet dela), pobijanim pravnosnažnim presudama u potpunosti je rešen predmet optužbe i nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP suprotno navodima iznetim u zahtevu.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja povreda predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja označene povrede branilac ukazuje da sud nije utvrdio da postoje dokazi da je okrivljeni izvršio ovo krivično delo, a kojim navodima suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac u podnetom zahtevu navodi da je drugostepenom odlukom učinjena povreda zakona iz člana 457. ZKP, s obzirom da, protivno navedenom članu, drugostepena odluka Višeg suda u Beogradu nije doneta u formi presude.

Kako odredba člana 485. stav 4. ZKP kojom su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440.i člana 457. ZKP, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovi sud je u smislu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković