Branilac okrivljenog A.S., advokat S.T., u smislu člana 483. ZKP-a, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugom veću ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog A.S. osloboditi od odgovornosti jer nije učinio delo („koje mu se privatnom tužbom“) stavlja na teret.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu uz primenu člana 604. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72/2011), našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Branilac okrivljenog A.S. u zahtevu navodi da je tokom redovnog krivičnog postupka povređen zakon, jer biće krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ treba da sadrži ozbiljnu pretnju, kao bitan element krivičnog dela, koja je opasna i podobna da izazove strah kod oštećenog, a kako takve pretnje, prema stavu odbrane, nema, to radnja okrivljenog A.S. nema bitna obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kojima se suštinski pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP-a, ocenjuje kao neosnovane, nalazeći da je prvostepeni sud nakon što je na glavnom pretresu izveo dokaze, na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio krivični zakon nalazeći da radnje okrivljenog A.S. imaju karakter i kvalitet ozbiljne pretnje, te da se u radnjama okrivljenog, navedenim u izreci presude, stiču sva bitna obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata S.T., se takođe ukazuje da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na iskazima službenih lica - radnika MUP-a koji su pružili asistenciju sudskim izvršiteljima, a u smislu člana 178. stav 1. i 3. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, br. 58/04 ... 76/10) nije dozvoljeno zasnivanje presude na svedočenju pripadnika MUP-a, tako da su njihovi iskazi morali biti izdvojeni iz spisa predmeta, a što nije učinjeno, tako da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 10. ZKP-a.

I ove navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, s`obzirom na to da su navedeni svedoci - radnici MUP-a, u redovnom krivičnom postupku saslušani o činjenicama i okolnostima vezanim za događanje na licu mesta prilikom postupanja sudskog izvršitelja u postupku prinudne naplate, što svakako ne predstavlja nedozvoljeni dokaz tako da tokom redovnog krivičnog postupka nije učinjena navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, sada propisana u članu 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a.

Osim toga, ova povreda je od strane odbrane isticana i u postupku po redovnom pravnom leku, te Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, u kojima ocenjuje da je ista neosnovana, na te razloge upućuje, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP-a.

U vezi navoda u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je izreka presude kontradiktorna sa obrazloženjem presude, kojima se, bez izričitog označavanja, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a, te vezano za navode zahteva da sud nije pravilno cenio iskaze saslušanih svedoka i svedoka oštećenog, da su se okrivljeni i oštećeni nalazili na distanci od preko 5m i da policija nije imala nikakvu intervenciju ... kojima se, bez izričitog označavanja, ukazuje na povredu odredbe iz člana 440. ZKP-a, odnosno na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije odlučivao jer odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a povreda navedenih odredbi nije predviđena kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                      Za predsednika veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                           Zoran Tatalović, s.r.