Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 389/24 od 11.02.2025. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljene AA, ukinuta je prvostepena presuda u delu koji se odnosi na dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, opisana pod tačkom 1. i 2. izreke, kao i u delu koji se odnosi na troškove krivičnog postupka dosuđene punomoćniku oštećenog i u tom delu predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok je navedena presuda preinačena u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je u pogledu krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, opisanog pod tačkom 3. izreke, za koje je okrivljena oglašena krivom prvostepenom presudom, otkolonjena utvrđena kazna zatvora i okrivljenoj izrečena uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljena za vreme proveravanja u trajanju od 2 (dve) godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo, a u preostalom delu koji se odnosi na navedeno krivično delo, žalba branioca okrivljene je odbijena kao neosnovana i pobijana presuda, u tom delu, potvrđena

Protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 389/24 od 11.02.2025. godine, u pravnosnažnom delu, kojim je preinačen deo prvostepene presude, koji se odnosi na krivično delo iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljene AA, advokat Ivica Simonovski, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i pobijani deo drugostepene presude kojim je preinačen deo prvostepene presude i koji je postao pravnosnažan u pogledu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na krivično delo iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, opisano pod tačkom 3. izreke, ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu i okrivljenoj dosudi opredeljeni iznos nagrade za sastav ovog zahteva.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 389/24 od 11.02.2025. godine, protiv koje je u osuđujućem delu, podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Ivice Simonovski, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, koja je prema stavu odbrane učinjena na taj način što je drugostepeni sud pobijanom presudom povredio zakon, jer je i pored žalbe izjavljene samo u korist okrivljene, prvostepenu presudu preinačio i okrivljenu doveo u nepovoljniji položaj, tako što je okrivljenoj zbog krivičnog dela iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, opisanog pod tačkom 3. izreke prvostepene presude, pooštrio uslove uslovne osude. Prema stavu branioca, položaj okrivljene je faktički pogoršan u pogledu roka provere uslovne osude, obzirom da je prvostepeni sud okrivljenu oglasio krivom zbog tri krivična dela (među kojima je i krivično delo iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika), za koja joj je prethodno utvrdio kazne zatvora u trajanju od po 6 meseci i izrekao uslovnu osudu, kojom joj je utvrdio jedinstvenu kaznu zatvora od 15 meseci sa rokom proveravanja u trajanju od 3 godine, za sva tri krivična dela, dok je drugostepeni sud okrivljenoj zbog jednog krivičnog dela utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci sa rokom proveravanja u trajanju od 2 godine, na koji način je povređena odredba člana 453. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP postoji ako je presudom povređena odredba člana 453. ZKP.

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljena AA prvostepenom presudom Osnovnog suda u Kikindi K 222/21 od 27.06.2024. godine oglašena krivom zbog dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika (tačka 1. i 2. izreke) i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (tačka 3. izreke), za koja su joj utvrđene pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po 6 meseci pa joj je izrečena uslovna osuda kojom joj je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 15 meseci, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljena za vreme proveravanja u trajanju od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.

Viši sud u Zrenjaninu je, odlučujući o žalbi izjavljenoj isključivo u korist okrivljene, presudom Kž1 389/24 od 11.02.2025. godine, ukinuo prvostepenu presudu, između ostalog, u odnosu na krivična dela opisana pod tačkom 1. i 2. izreke, dok je u pogledu krivičnog dela iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, opisanog pod tačkom 3. izreke, prvostepenu presudu preinačio i okrivljenoj zbog navedenog krivičnog dela izrekao uslovnu osudu kojom joj je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, sa rokom proveravanja u trajanju od 2 godine.

Po nalaženju Vrhovnog suda, drugostepeni sud, na opisani način nije prekršio zabranu preinačenja na gore (reformatio in peius), propisanu odredbom člana 453. ZKP, obzirom da pobijana drugostepena presuda, u osuđujućem delu, nije izmenjena na štetu okrivljene, ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, niti u pogledu krivične sankcije.

Naime, načelo zabrane reformatio in peius podrazumeva da se, u slučaju kada je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog, presudom donetom po toj žalbi, ne može izreći teža kazna niti uopšte pogoršati ukupan procesni i materijalnopravni položaj okrivljenog u odnosu na prvostepenu presudu.

U konkretnom slučaju, nijedan element krivične sankcije niti pravni položaj okrivljene nije pogoršan, već je ukupan položaj okrivljene poboljšan.

Ovo stoga, što je i prvostepenom presudom zbog krivičnog dela iz tačke 3., okrivljenoj bila utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci, međutim ta kazna nije izrečena samostalno, već je ušla u jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 meseci (jer se u prvostepenoj presudi krivično delo nalazilo u sticaju sa dva druga krivična dela), pa je okrivljenoj izrečena uslovna osuda sa rokom proveravanja u trajanju od 3 godine, a zatim je drugostepenom presudom, nakon ukidanja presude u odnosu na krivična dela opisana pod tačkom 1. i 2., okrivljenoj ponovo izrečena uslovna osuda, isključivo zbog krivičnog dela iz tačke 3. i to sa kraćom kaznom zatvora - 6 meseci u odnosu na ranijih 15 meseci i kraćim rokom proveravanja – 2 godine u odnosu na ranijih 3 godine. Na taj način okrivljenoj je izrečena blaža krivična sankcija, kako u pogledu dužine kazne, tako i u pogledu roka proveravanja, pri čemu je i broj krivičnih dela za koja je osuđena smanjen.

Činjenica da je drugostepenom presudom, za jedno krivično delo, rok provere određen u trajanju od 2 godine, ne znači da je položaj okrivljene pogoršan, s obzirom da se uslovna osuda ne izriče tako da se kazna i rok proveravanja proporcionalno raspodeljuju na broj krivičnih dela, već se ona izriče kao jedinstvena i nedeljiva krivična sankcija.

Samim tim, prilikom donošenja pobijane drugostepene presude nije učinjena povreda postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, na koju se zahtevom branioca okrivljenog neosnovano ukazuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković