Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.R., advokat LJ.Ž., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. ZKP u vezi člana 439. ZKP i člana 194. stav 3. KZ, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1), 2) i 3) ZKP, zbog povrede odredbe člana 419. ZKP i odredbe člana 16. stav 2. ZKP, sa predlogom: ''da Vrhovni kasacioni sud saglasno članu 492. ZKP ukine presudu Apelacionog suda u Nišu Kž1 1138/14 i vrati na ponovno odlučivanje po žalbi branioca''.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao u smislu odredbe člana 490. ZKP, bez obavezštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.R., advokata LJ.Ž. je neosnovan.

Branilac okrivljenog D.R. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon iz člana 439. ZKP, bez konkretizovanja koja tačka ovog člana zakona je povređena, a iz obrazloženja zahteva i navoda da krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim ne sadrži jedno od svojih zakonskih obeležja – posledicu koja se ogleda u nastupanju teške telesne povrede ili teškom narušenju zdravlja oštećenog proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, istovetne navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog D.R. je neosnovano isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 5 pasus drugi obrazloženja presude je dao jasne i dovoljne razloge za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi st. 2. i 1. KZ, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Osim toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja istog samo je formalno označio da je navedenim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, a iz obrazloženja zahteva i navoda da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključivanje da je u konkretnom slučaju radnjom okrivljenog došlo do nastupanja teške telesne povrede ili teškog narušavanja zdravlja oštećenih proizilazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom.

Međutim, kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP kojom su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, niti po osnovu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 2) i 3) ZKP, kao ni zbog povrede odredbe člana 419. ZKP i odredbe člana 16. stav 2. ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                    Predsednik veća sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                          Zoran Tatalović,s.r.