Presudom Višeg suda u Vranju Kž 645/15 od 03.12.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog R.V. i presuda Osnovnog suda u Vranju K 101/14 od 02.09.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog R.V., advokat N.N. zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i to konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i zbog povrede odredbe člana 195. st. 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na poonovno suđenje, odnosno drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, odnosno da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.V., advokata N.N. je neosnovan.

Branilac okrivljenog R.V., pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede zakona, ne ukazuje konkretno ni na jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, a iz obrazloženja zahteva i navoda da okrivljeni u kritičnom periodu nije bio u mogućnosti da daje izdržavanje za svoju maloletnu decu – lica koja po zakonu dužan da izdržava zbog čega nije mogao biti oglašen krivim za krivična dela u pitanju, odnosno da je u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbu člana 195. stav 2. KZ, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog neosnovano je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 3 pasus treći i peti obrazloženja presude je dao jasne i dovoljne razloge o tome da se u radnjama ovog okrivljenog stiču sva zakonska obeležja dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ i da u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni odredbe člana 195. stav 2. KZ koja propisuje nekažnjavanje učinioca dela iz stava 1. označenog člana, ako isti iz opravdanog razloga nije davao izdržavanje, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njim upućuje.

Navodima zahteva branioca okrivljenog da je isti izrazito lošeg imovnog stanja, obzirom da je nezaposleno lice i da se od 08.03.2011. godine nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje te da upravo zbog toga nije objektivno bio u stanju da daje izdržavanje u iznosima i na način kako je to utvrđeno rešenjem o odobravanju privremene mere jer je i samom okrivljenom bila ugrožena egzistencija, a što je posledica između ostalog i činjenice da je izbačen iz kuće u koju je ulagao 17 godina i da je podigao kredit i novac dao oštećenoj, koja predmetni kredit nije vratila, da je tokom celokupnog trajanja perioda za koje nije davao izdržavanje a kako mu se to stavlja na teret aktivno tražio posao koji nije uspeo da nađe sve do otvaranja automehaničarske radnje u 2015. godini, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća okrivljenog u izvršenju krivičnih dela u pitanju.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP kao ni pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.V., nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                     Dragiša Đorđević,s.r.