Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 556/2024
13.05.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biljane Sinanović, predsednika veća, Svetlane Tomić Jokić, Bojane Paunović, Gordane Kojić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Sanjom Živanović, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Branislava Stajića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici K 269/23 od 30.10.2023. godine i Višeg suda u Šapcu Kž1 12/24 od 06.02.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 13.05.2024. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Branislava Stajića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici K 269/23 od 30.10.2023. godine i Višeg suda u Šapcu Kž1 12/24 od 06.02.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici K 269/23 od 30.10.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda tako što je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca i istovremeno odredio da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti, ako okrivljeni u roku proveravanja od 1 (jedne) godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Na osnovu člana 246a stav 5. KZ u vezi člana 87. KZ okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to 0,20 grama opojne droge heroin. Okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka bliže određene u izreci rešenja.
Presudom Višeg suda u Šapcu Kž1 12/24 od 06.02.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalba okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata Branislava Stajića, a presuda Osnovnog suda u Loznici K 269/23 od 30.10.2023. godine potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Branislav Stajić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP osloboditi od optužbe.
Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.
Branilac okrivljenog AA, advokat Branislav Stajić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kom se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati.
Kao nezakonit dokaz branilac označava zapisnik o veštačenju Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku broj 234-6-6096/22 od 27.12.2022. godine navodeći da smatra da referentna ustanova za veštačenje opojnih droga nije Nacionalni centar za kriminalističku forenziku (NCKF), već Institut za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, što proizilazi iz Rešenja o određivanju referentne laboratorije za identifikaciju i ispitivanje psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 53/2011). Nezakonitost ovog dokaza, prema navodima branioca, ogleda se i u tome što je NCKF organizacioni deo MUP RS, koje je podnosilac krivične prijave protiv okrivljenog, pa kao takvo ne može obavljati veštačenja, i što NCKF nema kvalifikovane stručnjake za identifikaciju i ispitivanje psihoktivnih kontrolisanih supstanci koje se, prema mišljenju branioca, ne obavlja fizičko- hemijskim veštačenjem.
Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:
Iz spisa predmeta proizilazi da je naredbom Osnovnog javnog tužioca u Loznici Ktr 1740/22 od 30.11.2022. godine, na osnovu odredbi člana 113. do 121. ZKP, određeno fizičko-hemijsko veštačenje materije pronađene i uz potvrdu privremeno oduzete od okrivljenog AA, radi utvrđivanja da li navedena materija predstavlja opojnu drogu, da li sadrži psihokativne kontrolisane supstance i da li se nalazi na Spisku psihoaktivnih kontolisanih supstanci. Navedeno veštačenje povereno je Nacionalnom centru za kriminalističku forenziku u Beogradu, koji je za davanje nalaza i mišljenja odredio forenzičkog veštaka Milenku Petrović, mastera biohemije, koja je svoj nalaz i svoje mišljenje iznela u zapisniku o veštačenju NCKF broj 234-6-6096/22 od 27.12.2022. godine.
Odredbom člana 113. stav 1. ZKP propisano je da će organ postupka odrediti veštačenje kada je za utvrđivanje ili ocenu neke činjenice u postupku potrebno stručno znanje. Odredbom člana 114. stav 1. ZKP propisano je da je veštak lice koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem za utvrđivanje ili ocenu neke činjenice u postupku, a u stavu 4. propisano je da ako za određenu vrstu veštačenja postoji stručna ustanova ili se veštačenje može obaviti u okviru državnog organa, takva veštačenja, naročito ako su složenija, po pravilu, poveriti takvoj ustanovi ili organu, koji će potom odrediti jednog ili više stručnjaka za davanje nalaza i mišljenja. Prema odredbi člana 117. stav 1. ZKP propisano je da organ postupka po službenoj dužnosti ili na predlog stranke i branioca određuje veštačenje pisanom naredbom, a ako postoji opasnost od odlaganje veštačenje se, uz obavezu sastavljanja službene beleške, može i usmeno odrediti. Odredbom člana 121. ZKP propisano je u stavu 1, 2. i 3. da kada je veštačenje povereno stručnoj ustanovi ili državnom organu, organ postupka će rukovodioca stručne ustanove ili organa upozoriti na posledice davanja lažnog nalaza i mišljenja i na to da u davanju nalaza i mišljenja ne može učestvovati lice iz člana 116. ZKP, te će istima na raspolaganje staviti materijal potreban za veštačenje nakon čega će pisani nalaz i mišljenje, potpisan od lica koja su izvršila veštačenje dostaviti organu postupka.
Nacionalni centar za kriminalističku forenziku (NCKF) Uprave kriminalističke policije, DP, MUP RS, koji je u konkretnom slučaju obavio veštačenje, akreditovan je u skladu sa zahtevima međunarodnog standarda ISO/IEC 17025:2006 (ISO/IEC 17025:2006) od 28.08.2014. godine, na osnovu čega mu je od strane Akreditacionog tela Srbije izdat sertifikat o akreditaciji-akreditacioni broj 01- 413. Navedeni podaci o akreditaciji su javno dostupni, uz sve oblasti u kojima NCKF sprovodi forenzička veštačenja i odeljenja u njegovom sastavu, među kojima je i Odeljenje za fizičko-hemijska i toksikološka veštačenja, koje je samim tim akreditovano za analizu psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se osporava referentnost NCKF, stručna osposobljenost njegovih forenzičkih veštaka i vrsta veštačenja koja se određuje radi analize psihokativnih kontrolisanih supstanci, neosnovani. Neosnovano se u zahtevu branioca okrivljenog ističe i da je MUP RS, u čijem sastavu je NCKF, podnosilac krivične prijave i da samim tim ne može sprovoditi veštačenje, obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da je nalaz i mišljenje u zapisniku o veštačenju NCKF broj 234-6-6096/22 od 27.12.2022. godine dala forenzički veštak Milenka Petrović, master biohemije, pa je veštačenje u konkretnom slučaju bilo u domenu njene struke, a to što je ista zaposlena u MUP RS ne čini predmetno veštačenje nezakonitim dokazom.
Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, Vrhovni sud nalazi da je predmetno veštačenje u svemu obavljeno u skladu sa citiranim odredbama Zakonika o krivičnom postupku, odnosno po naredbi organa postupka i u okviru državnog organa, od strane ovlašćene institucije u okviru koje je stručno lice odgovarajuće specijalnosti za oblast fizičko-hemijskog veštačenja, dalo nalaz i mišljenje u zapisniku o veštačenju NCKF broj 234-6-6096/22 od 27.12.2022. godine, a da su stranke u postupku imale mogućnost da se sa nalogom upoznaju i da ga, u kontradiktornom postupku osporavaju, pa se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog ukazuje da se radi o dokazu na kome se presuda ne može zasnivati obzirom da je navedeni dokaz, u konkretnom slučaju, pribavljen i izveden u krivičnom postupku na zakonit način.
Prema tome, zapisnik o veštačenju NCKF broj 234-6-6096/22 od 27.12.2022. godine nije ni sam po sebi niti prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, pa isti, suprotno navodima zahteva, predstavlja zakonit dokaz na kom se presuda može zasnivati. Pri tome, navodi zahteva da predmetno veštačenje nije obavljeno od strane ustanove na koju branilac u zahtevu ukazuje kao referentnu, po oceni Vrhovnog suda, ne utiče na zakonitost ovog dokaza, već predstavljaju osporavanje odluke organa postupka kome će poveriti veštačenje, u čije razmatranje se ovaj sud nije upuštao jer povreda zakona na koju se na ovaj način ukazuje ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.
Shodno navedenom, Vrhovni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Branislava Stajića, kojima se ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Sanja Živanović, s.r. Biljana Sinanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković