U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Biljane Sinanović i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Marka Tomovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K. br. 132/20 od 03.02.2023. godine i Višeg suda u Čačku Kž1 br. 43/23 od 06.04.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 06.06.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Marka Tomovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K. br. 132/20 od 03.02.2023. godine i Višeg suda u Čačku Kž1 br. 43/23 od 06.04.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K. br. 132/20 od 03.02.2023. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku, novčana kazna će mu biti zamenjena kaznom zatvora i to tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne sud odrediti jedan dan kazne zatvora. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 br. 43/23 od 06.04.2023. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba branilaca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K. br. 132/20 od 03.02.2023. godine, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Marko Tomović zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, Vrhovni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo za koje se optuženi goni nije krivično delo, već predstavlja delo malog značaja, u smislu člana 18. KZ. Po stavu odbrane, a imajući u vidu činjenicu da je okrivljeni neosuđivano lice, količinu opojne droge od 0,11 grama, kao i činjenicu da mesto pronalaženja opojne droge ukazuje na odsustvo namere za korišćenjem iste, već upravo na njeno uništavanje, kao i odluke Vrhovnog suda Srbije, odnosno Vrhovnog kasacionog suda (Vrhovni sud Srbije Kž II 1722/04 od 27.01.2005. godine i Vrhovni kasacioni sud Kzz 1161/2015 od 19.01.2016. godine) očigledno je da je delo za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen nije krivično delo, iako sadrži obeležja krivičnog dela, jer predstavlja delo malog značaja u smislu člana 18. KZ.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano branilac okrivljenog AA, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog AA iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi, u obrazloženju presude na strani tri, stav četiri i strani četiri, stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Pri tome, odluke Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, na koje se branilac u zahtevu poziva, nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu, obzirom da se ne odnose na isto činjenično stanje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić