Istom presudom okrivljeni R.K. obavezan je da plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 146.797,00 dinara, a okrivljeni Ž.Đ., NJ.K. i B.Đ. svaki ponaosob iznose od po 18.000,00 dinara, od čega na ime sudskog paušala svaki po 7.000,00 dinara, a na ime troškova veštačenja od strane veštaka medicinske struke i veštaka balističara, okrivljeni R.K. iznos od 139.797,00 dinara a okrivljeni Ž.Đ., NJ.K. i B.Đ. svaki ponaosob iznose od po 11.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 825/14 od 26.02.2015. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog B.Đ. i branioca okrivljenog Ž.Đ., preinačena je prvostepena presuda u stavu II izreke, tako što su okrivljeni Ž.Đ., NJ.K. i B.Đ. oglašeni krivim zbog krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti u saizvršilaštvu iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. i 2. u vezi člana 33. KZ i osuđeni svaki ponaosob na kazne zatvora u trajanju od po šest meseci u koje im je uračunato i vreme provedeno u pritvoru bliže navedeno u izreci prvostepene presude. Stavom II iste presude žalba Višeg javnog tužioca kao i žalbe branilaca okrivljenih R.K., NJ.K., B.Đ. i Ž.Đ., u preostalom delu su odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Čačku K br. 69/13 od 10.03.2014. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 825/14 od 26.02.2015. godine, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog R.K., adv. mr. D.P., zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i član 439. tačka 1) ZKP i povrede člana 19. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pravnosnažne presude donošenjem oslobađajuće presude u odnosu na okrivljenog R.K. ili pak da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Kragujevcu na ponovno odlučivanje, pred potpuno izmenjenim većem.

- Branilac okrivljenog Ž.Đ., adv. I.Ć., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, povrede zakona iz člana 439. tačke 1) do 3) ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine drugostepenu presudu i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje, pred potpuno izmenjenim većem ili pak da u korist okrivljenog preinači i prvostepenu i drugostepenu odluku ili samo drugostepenu i okrivljenog oslobodi od optužbe, te da odluči da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda, te i da branilac okrivljenog shodno članu 488. stav 2. ZKP, bude obavešten o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda. Takođe predlaže da Vrhovni kasacioni sud shodno članu 488. stav 3. ZKP izvršenje pravnosnažne presude odloži ili prekine.

- Branilac okrivljenog B.Đ., adv. S.M., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine drugostepenu presudu u odnosu na okrivljenog B.Đ. i predmet u tom delu vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili pak da istu preinači tako što će u odnosu na ovog okrivljenog odbiti optužbu, te da obustavi izvršenje pravnosnažne odluke.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioce okrivljenih, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.Đ., adv. I.Ć., u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP, i branioca okrivljenog B.Đ., adv. S.M., u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odbijaju se kao neosnovan, dok se zahtev branioca okrivljenog Ž.Đ., adv. I.Ć. u preostalom delu kao i zahtev branioca okrivljenog R.K., adv. mr. D.P., odbacuju kao nedozvoljeni.

Branilac okrivljenog Ž.Đ. u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva ističe da je drugostepena presuda u stavu II izreke u odnosu na sve okrivljene doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je sud, uvažavajući žalbe branilaca okrivljenih, preinačio prvostepenu presudu, pa je izmenom činjeničnog opisa datog u optužnici Osnovnog javnog tužioca u Čačku, prekoračio optužbu tako što je narušio identitet optužnice i presude, jer je u izreci presude dodao institut „saizvršilaštvo“ koji optužnica i prvostepena presuda ne sadrže, čime je presudu izmenio na štetu okrivljenih u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, te učinio i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10. u vezi člana 453. ZKP.

Istaknute navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, a iz sledećih razloga:

Članom 420. stav 2. ZKP, propisano je da sud nije vezan da predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, što znači da kada se činjenični opis i pravna kvalifikacija krivičnog dela iz optužnice ne slažu, sud će se rukovoditi delom koje proizilazi iz činjeničnog opisa a ne iz pravne kvalifikacije date u optužnici.

Između optužbe i presude mora postojati identitet u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, dok zakon ne traži identitet u pogledu pravne ocene dela. Sud je ovlašćen da menja opis dela iz optužnice a da ne prekorači optužbu ukoliko takav opis ostaje u granicama činjeničnog osnova iz optužnice, tj. u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela.

U konkretnom slučaju drugostepeni sud je u žalbenom postupku nakon održanog pretresa pred drugostepenim sudom u stavu I izreke presude samo preciznije opisao način izvršenja krivičnog dela kao saizvršilaštvo, a koje saizvršilačke radnje su opisane u optužnom aktu bez opredeljenja da se radi o saizvršilaštvu.

Imajući u vidu da se radi o istoj radnji, istom događaju o kome se sudi i da identitet optužbe nije izmenjen time što je u stavu I izreke drugostepene presude unet način na koji su okrivljeni učestvovali u radnji izvršenja krivičnog dela „postupajući kao saizvršioci“, u odnosu na optužnicu, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP - prekoračio optužbu a ni bitnu povredu iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP - izmenio presudu na štetu okrivljenih u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Takođe, drugostepeni sud nije učinio ni povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.Đ., adv. S.M., a naime da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Po stavu branioca okrivljenog, u konkretnom slučaju poslovi, „utišavanje preglasne muzike“ nisu poslovi javne bezbednosti kako to propisuje kvalifikovani oblik krivičnog dela napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. Krivičnog zakonika, već poslovi održavanja javnog reda i mira. Kako sud nije naveo koji su to poslovi javne bezbednosti koje su okrivljeni vršili kritičnom prilikom, to u radnjama okrivljenih ne stoje ni zakonska obeležja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz stava 3. člana 323. KZ, već krivičnog dela iz stava 2. istog člana 323. KZ za koje je u vreme donošenja drugostepene presude nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovan je ovakav stav branioca okrivljenog B.Đ., jer kako iz izreke tako i iz obrazloženja pravnosnažne presude jasno proizilazi da su okrivljeni Ž.Đ., NJ.K. i B.Đ., kritičnog dana 16.06.2008. godine ... postupajući kao saizvršioci, napali ovlašćena službena lica MUP-a PU u Čačku, ... optuženog R.K. i oštećenog J.N., koji su službeno postupali radi održavanja javnog reda i mira ... tako što su zajedno izgurali optuženog K.1 i policajca N. iz restorana do izlaznih vrata bašte, u toku kog guranja je optuženi Đ. optuženog K.1 udario u predeo lica i tako mu naneo laku telesnu povredu u vidu izbijanja zuba, centralnog donjeg sekutića sa desne strane“. Postupajući na taj način, okrivljeni su ostvarili sva bitna obeležja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti u saizvršilaštvu iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. i 2. u vezi člana 33. KZ, kako to pravilno zaključuje i drugostepeni sud, jer su delo izvršili prema službenom licu u vršenju poslova javne bezbednosti.

Naime, odredbom člana 1. stav 2. Zakona o policiji propisano je da policija obavlja zakonom utvrđene policijske i druge poslove, pruža podršku vladavini prava u demokratskom društvu i odgovorna je za ostvarivanje bezbednosti, u skladu sa zakonom, a policijski poslovi shodno odredbi člana 10. stav 1. tačka 5. istog zakona, jesu održavanje javnog reda, pružanje pomoći u slučaju opasnosti i pružanje druge bezbednosne pomoći onima kojima je neophodna i isti se prema članu 11. stav 1. Zakona o policiji obavljaju sa ciljem i na način da se svakom obezbedi jednaka zaštita bezbednosti prava i slobode, primeni zakon i podrži vladavina prava, što je prema članu 2. stav 1. istog zakona razlog za preduzimanje policijskih mera iz nadležnosti Ministarstva radi ostvarivanja javne bezbednosti.

Dakle održavanje javnog reda i mira, shodno navedenim odredbama Zakona o policiji predstavlja poslove javne bezbednosti, pa su suprotna ukazivanja u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.Đ., ocenjena neosnovanim.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud iz napred iznetih razloga zahtev branioca okrivljenog Ž.Đ. u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP i zahtev branioca okrivljenog B.Đ. u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odbio kao neosnovane shodno odredbi člana 491. stav 1. ZKP.

Branilac okrivljenog R.K., adv. mr. D.P., kao razlog podnošenja zahteva ističe dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka i to bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Obrazlažući povredu zakona iz člana 439. stav 1. ZKP branilac u zahtevu navodi „da ispaljivanje hitca prema okrivljenom Đ. od strane okrivljenog K.1 predstavlja pravni institut „slučaj, a da je metak koji je pogodio K.2 ispaljen u nužnoj odbrani, da se prvobitni verbalni napad pretvorio u fizički, kada su okrivljeni K.2 i okrivljeni Đ.1 i Đ.2, nasrnuli na okrivljenog K.1, počeli da ga guraju, nasrću na njega, cepaju mu uniformu, konstantno se agresivno krećući ka njemu, da okrivljeni K.1 nije odmah upotrebio oružje ...“, čime po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda praktično ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza, a što shodno članu 485. stav 4. ZKP, u kome su taksativno nabrojani razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ne mogu biti razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, te je Vrhovni kasacioni sud isti shodno članu 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Što se tiče bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP na koje u zahtevu ukazuje branilac okrivljenog R.K. i povrede zakona iz člana 439. tačke 1) do 3) ZKP na koje ukazuje branilac okrivljenog Ž.Đ., Vrhovni kasacioni sud nalazi da su isti nedozvoljeni.

Naime, odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branioci okrivljenih R.K., adv. mr. D.P. i okrivljenog Ž.Đ., adv. I.Ć., u zahtevima za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja zahteva samo formalno označavaju povredu zakona iz člana 439. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne opredeljuju u čemu se ove povrede sastoje, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud iste shodno odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP ocenio, kao nedozvoljene.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud, iz iznetih razloga, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                           Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                           Nevenka Važić, s.r.