Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Konstantin Rankov, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili odbije optužbu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu odbačen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu ističe da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim, dana 11.09.2020. godine.

Izneti navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz izreke presude Osnovnog suda u Zrenjaninu K 656/17 od 11.02.2019. godine, proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, koje je učinjeno u vremenskom periodu od 11.09.2014. godine do 11.03.2015. godine.

Odredbom člana 203. stav 1. KZ, propisano je da ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Odredbom člana 103. tačka 6) KZ, propisano je da ako u ovom zakonu nije drukčije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kad protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine.

Odredbom člana 104. stav 6. KZ, propisano je da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Okrivljeni je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, koje je izvršio u vremenskom periodu od 11.09.2014. godine do 11.03.2015. godine, pa imajući u vidu odredbe člana 103. tačka 6) KZ i člana 104. stav 6. KZ, zastarelost krivičnog gonjenja je nastupila 11.03.2021. godine, jer su poslednje radnje izršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim preduzete 11.03.2015. godine.

Krivični postupak protiv okrivljenog AA pravnosnažno je okončan donošenjem presude Višeg suda u Zrenjaninu Kž2 109/19 od 12.01.2021. godine, dakle pre nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja protiv okrivljenog zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u delu u kome je podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovan.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ostalom delu je odbačen.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, samo formalno označavajući ovu povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navođenjem da se pobijane presude zasnivaju na iskazu predstavnika oštećenog - svedoka BB, pri čemu branilac uopšte ne navodi u čemu se konkretno sastoji nezakonitost ovog dokaza, već u suštini osporava iskaz navedenog svedoka na koji način ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, napominjući da je svedok izjavila da je postojao nalog za isključenje jer je okrivljeni navodno bio dužan za električnu energiju za 2015. godinu.

Takođe, branilac okrivljenog ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva, ali ne navodi u čemu se sastoji navedena povreda već suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza navodima da iz pisanih dokaza izvedenih tokom postupka proizilazi da je brojilo proizvedeno 1998. godine, a da je isto overeno dve godine pre nego što je proizvedeno, tačnije 1996. godine, te da je veštak veštačio brojilo koje nije ni video.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i povredu zakona iz člana 441. stav 3. KZ, zbog koje je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva, ali ne navodi u čemu se sastoji navedena povreda zakona u pogledu odluke o imovinskopravnom zahtevu, već suštinski osporava zašto je okrivljenom naloženo da plati iznos naveden u izreci presude na ime imovinskopravnog zahteva, na koji način osporava utvrđeno činjenično stanje, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu člana 460. stav 1. ZKP, navodeći da obrazloženje drugostepene presude ne sadrži ocenu bitnih žalbenih navoda i predloga, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog koje je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, te je i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP-a, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, međutim, kako branilac okrivljenog u zahtevu uopšte ne navodi u čemu se sastoji navedena povrede zakona, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Konstantina Rankova, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP i člana 485. stav 4. i člana 484. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić