Kzz 561/2022 povreda krivičnog postupka; čl. 438 st.1 t.4 zkp i dr

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 561/2022
13.09.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Biljane Sinanović i Dubravke Damjanović, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, advokata Slobodana Pajovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4 52/21 od 09.11.2021. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1- Po1-29/21 od 07.02.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 13.09.2022. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Slobodana Pajovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4 52/21 od 09.11.2021. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-Po1-29/21 od 07.02.2022. godine u odnosu na povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4), 438. stav 2. tačka 1) i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K- Po4 52/21 od 09.11.2021. godine, okrivljena AA oglašena je krivom da je izvršila produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i osuđena je na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 30.01.2020. godine do 14.02.2020. godine, a koju kaznu će izdržati u prostorijama u kojima stanuje bez primene mere elektronskog nadzora, tako da okrivljena ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, pa ukoliko okrivljena jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara koju je dužna da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko u datom roku novčanu kaznu ne plati, ista će biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od 6 meseci. Istom presudom prema okrivljenoj izrečena je mera bezbednosti zabrana vršenja poziva delatnosti i dužnosti u organima lokalne samouprave u trajanju od 1 godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u vreme trajanja ove mere i od okrivljene je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 22.000,00 dinara, pa je obavezana da navedeni iznos uplati u korist budžeta Republike Srbije u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude. Okrivljena je obavezana da snosi troškove krivičnog postupka pred Višim javnim tužilaštvom u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije o čijoj visini će biti odlučeno posebnim rešenjem i da plati Višem sudu u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-Po1-29/21 od 07.02.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i zajednička žalba branilaca okrivljene AA i presuda Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4 52/21 od 09.11.2021. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Slobodan Pajović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i stava 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, pobijane presude ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4), 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac najpre navodi da je prvostepenom presudom učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP na taj način što je kao predsednik veća koje je donelo presudu Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4 52/21 od 09.11.2021. godine postupao sudija Ranko Radomirović, iako je učestvovao u veću Višeg suda u Kraljevu prilikom donošenja rešenja Kv-Po4 5/20 od 03.02.2020. godine kojim je odbijena, kao neosnovana, žalba branioca okrivljene AA podneta protiv rešenja o pritvoru Višeg suda u Kraljevu, sudije za prethodni postupak Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Kpp-Po4 1/20 od 31.01.2020. godine kojom prilikom se, po stavu branioca, veće upustilo u razmatranje osnovane sumnje i tako formiralo predubeđenje u odnosu na krivično delo i okrivljenog te je samim tim, postupanjem sudije Ranka Radomirovića u donošenju prvostepene presude učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Ovakvi navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da nakon što je Viši sud u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije rešenjem Kpp-Po4 1/20 od 31.01.2020. godine okrivljenoj AA odredio pritvor u trajanju od 30 dana, koji se računa od 30.01.2020. godine, a na osnovu člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, veće Višeg suda u Kraljevu Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, je odlučujući o izjavljenoj žalbi branioca okrivljene, advokata Velička Mićovića, rešenjem Kv-Po4 5/20 od 03.02.2020. godine žalbu branioca okrivljene odbilo kao neosnovanu. U predmetnom rešenju prilikom navođenja razloga za odbijanje žalbe na rešenje kojim je određen pritvor veće je cenilo da li postoje osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljena, ukoliko bi se u ovoj fazi postupka našla na slobodi, mogla ometati postupak uticanjem na svedoka, zbog čega je određivanje pritvora opravdano po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, a ovo usled činjenice da okrivljena poznaje svedoke koje je potrebno ispitati.

Stoga, iako stoji činjenica da je sudija Ranko Radomirović bio član veća koje je odlučivalo po žalbi na rešenje o određivanju pritvora, a potom bio predsednik veća koje je donelo prvostepenu presudu, ova činjenica sama po sebi ne znači da se sudija Ranko Radomirović izjasnio u većem stepenu jasnoće u pogledu krivice okrivljene, što je pravni standard kod odlučivanja o ovom pitanju. Ovo iz razloga što je prilikom prethodnog odlučivanja o žalbi na rešenje o određivanju pritvora cenjen samo osnov po kome je određen pritvor, odnosno mogućnost uticanja na svedoke, a da nisu tom prilikom cenjene, niti obrazlagane činjenice u vezi opravdane sumnje koje daju veći stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljene, na koji način su cenjeni razlozi za određivanje pritvora, bez bavljenja dokazima o krivičnom delu i bez izjašnjenja u pogledu krivice koje bi bilo izvan granica ispitivanja osnovane sumnje bliže razlozima za optuženje, pa su suprotni navodi zahteva ocenjeni kao neosnovani.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je ukazao da je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se prvostepena presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati. Kao nezakonit dokaz označeni su zapisnici o saslušanju okrivljenih BB i VV sačinjeni u Višem javnom tužilaštvu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije u Kraljevu dana 30.01.2019. godine, a koji zapisnici nisu mogli biti korišćeni kao dokaz, s obzirom da su okrivljeni tom prilikom saslušani bez branilaca.

Izneti navodi se po oceni Vrhovog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani. Naime, isti navodi isticani su i u žalbi branioca okrivljene i bili su predmet razmatranja drugostepenog suda koji je postupajući po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 4 stav 3 izneo jasne i argumentovane razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Osim toga povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, po navodima branioca, ogleda se i u činjenici da se pravnosnažna presuda zasniva na sporazumu o priznanju krivičnog dela okrivljenih BB i VV, koji su nezakonito sačinjeni, jer okrivljeni nisu imali branioce u momentu kada je javni tužilac započeo pregovore o priznanju krivičnog dela.

Neosnovani su navodi da je korišćen zapisnik o saslušanju okrivljenih pred javnim tužiocem u postupku sporazumevanja o krivici, te da je zasnivanjem presude na priznanju datom u postupku sporazumevanja o krivici učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Naime, iz spisa predmeta proizilazi da su okrivljeni, nakon što su izvedeni pred javnog tužioca, shodno odredbama člana 85-90. ZKP izneli svoje odbrane i tek nakon ispitivanja pred javnim tužiocem, stavili predlog za sporazum sa tužiocem o priznanju krivičnog dela, što je učinjeno istog dana ali u potpuno drugom postupku sporazumevanja, u prisustvu branilaca koje su okrivljeni angažovali, a koje sporazume je kasnije i sud prihvatio 30.01.2020. godine svojim presudama Spk-Po4 8/20 i Spk-Po4 9/20. Stoga su neosnovani navodi iz zahteva da se presuda zasniva na priznanju okrivljenih iz postupka o sporazumu o priznanju krivičnih dela s obzirom da je sud koristio samo odbranu okrivljenih datu pred javnim tužiocem do koje je došlo pre podnošenja predloga za zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela. Dakle, sud je koristio samo odbrane ovih okrivljenih koju su dali pred javnim tužiocem ali ne radi se o iskazu iz postupka sporazumevanja. Osim toga, prilikom saslušanja pred javnim tužiocem okrivljeni nisu imali branioca pošto se nije radilo o krivičnom delu za koje je propisana obavezna odbrana, a okrivljeni su se izričito izjasnili da branioca neće angažovati. Kasnije, u odvojenom postupku sporazumevanja, pošto su morali imati branioca, okrivljeni su angažovali branioce i to okrivljeni BB advokata Milana Miškovića, a okrivljena VV advokata Miloša Miloševića, koji su učestvovali u postupku zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela, pa su samim tim neosnovani navodi da je učinjena povreda odredbe člana 74. stav 1. tačka 8) ZKP.

Takođe, povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, po navodima branioca u zahtevu, učinjena je i na taj način što je izvršen uvid u zapisnik o veštačenju mobilnih telefona te kao dokaz je izvedeno veštačenje mobilnih telefona od strane forenzičara iako je veštačenje izvršeno na osnovu naredbe Višeg javnog tužioca u Kraljevu, a ne na osnovu naredbe suda koja je u smislu člana 152. stav 3. ZKP neophodna za pretresanje mobilnih telefona, a koja je u konkretnom slučaju izostala. Iz navedenog razloga branilac osporava mogućnost da se kriminalističko- tehnička dokumentacija policijske stanice i izvod iz komunikacije putem SMS poruka koristi kao dokaz, s obzirom da nije postojala naredba suda za pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka u koje uređaje spada i mobilni telefon.

Iz spisa predmeta proizilazi da je shodno članu 113. ZKP Viši javni tužilac u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, kao organ postupka dana 05.05.2020. godine dao naredbu Policijskoj upravi u Čačku, Odseku operativne forenzike da izvrši veštačenje predmetnih mobilnih telefona, sadržine memorije i ostvarene komunikacije, i na osnovu analize ekstrahovanih podataka iz mobilnih telefona zaključeno je da je u određenom vremenskom periodu postojala komunikacija između okrivljenih.

Odredbom člana 113. stav 1. ZKP propisano je da će organ postupka odrediti veštačenje kada je za utvrđivanje ili ocenu neke činjenice u postupku potrebno stručno znanje.

Samim tim, shodno navedenoj odredbi javni tužilac, kao organ postupka u toj fazi je bio ovlašćen da odredi veštačenje, te su navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti da se u konkretnom slučaju radi o pretresanju iz člana 152. stav 3. ZKP, i da je uvidom u zapisnik o veštačenju mobilnih telefona učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene ukazao je da je prvostepenom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer se u radnjama okrivljene opisanim u izreci prvostepene presude ne stiču svi bitni elementi produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika (KZ). Ovo stoga što su u izreci presude opisane radnje koje je okrivljena preduzela i iste su kvalifikovane kao radnja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, iako jedna radnja predstavlja stav 2. člana 367. KZ („u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju bi morala izvršiti i da mu preda informacije o lokaciji...“) a druga radnja predstavlja stav 1. predmetnog člana („od osuđene VV primila obećanje poklona u vidu novca... da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smela izvršiti i da ne izvrši službenu radnju koju bi morala izvršiti...“).

Stoji činjenica da se okrivljenoj opisom radnji izvršenja stavlja na teret i stav 1. i stav 2. krivičnog dela iz člana 367. KZ, međutim, po oceni ovog suda pravilno je prvostepeni sud, imajući u vidu da je reč o produženom krivičnom delu te odredbu člana 61. stav 4. KZ kojom je propisano da ako produženo krivično delo obuhvata lakše i teže oblike istog dela, smatraće se da je produženim krivičnim delom učinjen najteži oblik od učinjenih dela, kvalifikovao krivično delo po težem obliku dela, te su samim tim suprotni navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac je ukazao da u pravnosnažnim presudama nije utvrđen status službenog lica u vezi sa radnjama koje se okrivljenoj stavljaju na teret, da nije pribavljen akt o sistematizaciji radnih mesta iz kojeg bi sud mogao da sagleda opis poslova okrivljene niti je prihvaćena odbrana okrivljene da je informacija o lokaciji k.p. br. .. K.O. ... odnosno Plan regulacije koji je dostavila BB javno dostupan podatak koji se nalazi na internet stranici Grada Užica, na koji način branilac osporava svojstvo okrivljene i ovlašćenja koja je okrivljena imala, pa na osnovu sopstvene verzije događaja osporava pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje u prvostepenoj presudi i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP. Takođe branilac u podnetom zahtevu ukazuje da nije utvrđeno da je naknada za promenu namene zemljišta iz poljoprivrednog odnosno šumskog u građevinsko zemljište plaćena, niti da je propisano plaćanje ove naknade pre izdavanja građevinske dozvole, te da iz dokaza izvedenih na glavnom pretresu ne proističe da je okrivljena zahtevala poklon, niti postoji dokaz da je isti primila, na koji način faktički polemiše sa utvrđenim činjeničnim stanjem, osporava činjenične zaključke suda date u obrazloženju presude i ocenu dokaza, te daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, i pri tom pravnosnažne presude pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP).

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, taksativno su nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom, a koje predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić