Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 15/23 od 08.03.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalba VJT u Novom Sadu i žalba branioca okrivljenog Petra Korićanca i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Petra Korićanca, advokat Igor Vreća, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi člana 124. ZKP i povrede odredaba članova 98., 402. i 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Petra Korićanca, je neosnovan.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i ukazuje da je okrivljeni izrekom presude oglašen krivim zbog postupanja suprotnog blanketnim odredbama iz člana 182. stav 5. tačka 2) i 5) i člana 55. stav 2. i 3. tačka 15) i stav 6. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koje obavezuju sud da utvrdi radnje koje su u uzročnoj vezi sa nastankom saobraćajne nezgode. Međutim, kako sud u konkretnom slučaju, prema navodima zahteva, u izreci presude samo navodi sadržinu ovih blanketnih propisa i navedene propuste okrivljenog ne dovodi u uzročnu vezu sa predmetnom saobraćajnom nezgodom, to prema stavu branioca opisane radnje okrivljenog ne predstavljaju krivično delo iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja vrši učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda, ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara.

Odredbom člana 297. stav 2. Krivičnog zakonika propisano je ako je usled dela iz člana 289. stav 1. i 2., 290. stav 1. i 2., 291. stav 1., 3. i 4. i 295. stav 1. i 2.. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

U činjeničnom opisu radnje izvršenja datom u izreci prvostepene presude, označeno je da se okrivljeni u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci presude, u stanju smanjene sposobnosti da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima usled dejstva psihoaktivne supstance, ali ne bitno, svestan da ukoliko se ne bude pridržavao saobraćajnih propisa može time tako ugroziti javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi i svestan da je zabranjena vožnja pod dejstvom psihoaktivne supstance, ali je na to pristao, kao učesnik u saobraćaju na putevima, nije pridržavao saobraćajnih propisa iz člana 182. stav 5. tačka 2) i 5) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i člana 55. stav 2. i 3. tačka 15) i stav 6. istog zakona, pa je tako upravljao sa probnom vozačkom dozvolom „B“ kategorije putničkim motornim vozilom marke..., kome je istekla registracija i čija snaga motora prelazi 80 Kw, bez nadzora člana porodice koji ima najmanje pet godina vozačku dozvolu za tu kategoriju vozila i pod dejstvom psihoaktivne supstance Midazolam u količini od 0,058 ug/ml, zbog čega nije bio sposoban da bezbedno upravlja motornim vozilom jer Midazolam ima sedativno dejstvo koje može izazvati oštećenje pažnje i utiče na motoriku, dok je u urinu imao metabolit bromazepama, kokaina i kanabisa tj. THC, pa je krećući se brzinom od oko 115 km/h, kolovozom državnog puta 1 B reda, broj 12, usled nedovoljnog vozačkog iskustva i smanjene vozačke sposobnosti......, započeo preticanje, na mestu gde je to saobraćajnom signalizacijom na kolovozu zabranjeno jer postoji uzdužna neisprekidana linija, putničkog motornog vozila kojim je upravljao BB, iako tu radnju nije smeo da izvrši jer je morao da pređe svojim vozilom u levu saobraćajnu traku, namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera i tom prilikom nije držao takvo odstojanje i rastojanje od vozila koje pretiče, da ga ne ometa i ne ugrožava njega i druge učesnike u saobraćaju, usled čega je prednjim desnim bočnim delom vozila kojim je upravljao, udario u zadnji levi bočni deo vozila kojim je upravljao BB koji se kretao u istom smeru kao i on, a nakon udara, nastavio da se kreće levom saobraćajnom trakom, namenjenom za saobraćaj vozila koja dolaze iz suprotnog smera, usled čega je prednjim levim čeonim delom svoga vozila udario u prednji čeoni deo vozila marke...., kojim je upravljala oštećena sada pokojna VV koja se kretala svojom saobraćajnom trakom, te je njeno vozilo nakon udara nekontrolisano sišlo u desnu stranu, prevrnulo se na krov, kojom prilikom je oštećena zadobila brojne povrede grudnog koša i ekstremiteta, navedene u izreci presude, od kojih je na licu mesta preminula, pri čemu je olako držao da do navedene posledice u vidu smrti neće doći.

Po oceni Vrhovnog suda u izreci presude jasno su naznačene radnje okrivljenog koje predstavljaju postupanje suprotno saobraćajnim propisima i to iz člana 182. stav 5. tačka 2) i 5) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (kojim je propisano da vozač koji ima probnu vozačku dozvolu ne sme da otpočne i upravlja motornim vozilom ukoliko ima u organizmu alkohola odnosno psihoaktivnih supstanci i ne sme da upravlja vozilom kategorije B čija snaga motora prelazi 80 kW, osim ako je pod nadzorom člana porodice, koji se nalazi u tom vozilu i koji ima važeću vozačku dozvolu za upravljanje vozilom kategorije B u trajanju od najmanje pet godina) i iz člana 55. stav 2. i 3. tačka 15) i stav 6. istog zakona (kojima je propisano da vozač ne sme da vrši preticanje ili obilaženje kada time može ugroziti druge učesnike u saobraćaju, odnoso da vozač ne sme vozilom da vrši preticanje ili obilaženje na način da prelazi vozilom preko neisprekidane uzdužne linije pri čemu koristi saobraćajnu traku namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera, kao i da je vozač koji pretiče dužan da svoje vozilo drži na potrebnom rastojanju i odstojanju od vozila koje pretiče, tako da ga ne ometa niti ugrožava druge u saobraćaju). Pored ovoga u izreci presude, navedeni su propusti u vožnji okrivljenog koji su bili u uzročnoj vezi sa nastupanjem zabranjene posledice, sudarom sa vozilima koja su se propisno kretala i povređivanjem oštećene koje je dovelo do smrtnog ishoda, pa su navodi zahteva branioca okrivljenog - da sud u izreci presude propuste okrivljenog nije doveo u uzročnu vezu sa nastankom predmetne saobraćajne nezgode, ocenjeni kao neosnovani.

Po nalaženju Vrhovnog suda, u radnjama okrivljenog Petra Korićanca opisanim u izreci presude, stiču se sva bitna obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, odnosno objektivna obeležja koja se odnose na radnje okrivljenog i subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i psihičkog odnosa okrivljenog kako prema izvršenom krivičnom delu, tako i prema posledici, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Prema tome, nalazeći da činjenični opis krivičnog dela za koje je okrivljeni Petar Korićanac pravnosnažno oglašen krivim sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, kako su to pravilno našli nižestepeni sudovi, Vrhovni sud nalazi da donošenjem pobijanih presuda nije povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, a na šta se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude pobijaju i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Prema navodima zahteva, okrivljeni je stavljen u nepovoljniji položaj prekoračenjem optužbe, na taj način što je sud iz izreke pravnosnažne presude izostavio reči „dok je okrivljeni nakon udara u njeno vozilo nekontrolisano sišao u desnu stranu i prevrnuo se na krov“ i dodao reči „te njeno vozilo nakon udara nekontrolisano sišlo u desnu stranu i prevrnulo se na krov, te je iz činjeničnog opisa izostavio i reči „pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i droga“, navođenjem umesto ovih reči „pod dejstvom psihoaktivne supstance“. Ovakim postupanjem, sud je prema stavu branioca, povredio identitet optužbe i presude.

Međutim, kako je odbrana okrivljenog Petra Korićanca, ovu povredu postupka, na identičan način, isticala i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a prilikom drugostepenog odlučivanja, sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 3. u drugom pasusu obrazloženja presude Kž1 15/23 od 08.03.2023. godine dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da u konkretnom slučaju nije prekoračena optužba, koje razloge u svemu prihvata i Vrhovni sud, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

I po oceni Vrhovnog suda, pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog Petra Korićanca. Ovo, imajući u vidu da su u odnosu na okrivljenog bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u optužnom aktu VJT u Novom Sadu Kti 136/21 od 05.01.2022, izmenjenom podneskom od 09.02.2022. godine i u izreci presude, te da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datom u optužnici javnog tužioca. Izmene činjeničnog opisa koje se odnose na detalje koji nisu od suštinskog značaja, nisu izvršene na štetu okrivljenog, već je sud u presudi samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, krećući se pri tome u okviru izmenjenog optužnog akta javnog tužioca.

Kako je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je okrivljeni oglašen krivim, to su neosnovani navodi branioca kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu kao nezakonite dokaze na kojima se ne može zasnivati presuda, označava nalaze i mišljenja veštaka i to: sudske medicine - dr Vladimira Pilije, saobraćajne struke - Zorana Papića, sudsko medicinske toksikologije - dr Maje Đurendić Brenesel i sudske psihijatrije - dr Vladimira Kneževića. Ovi nalazi i mišljenja su prema navodima branioca pribavljeni suprotno odredbi člana 124. ZKP.

Ovakvim navodima, branilac okrivljenog u suštini osporava ocenu nalaza i mišljenja veštaka kao dokaza i ukazuje na sopstveno viđenje načina na koji je trebalo izvoditi dokaze, što predstavlja neslaganje sa sudskom ocenom dokaza te ukazivanje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje , što bi bili razlozi kojima se Vrhovni sud ne bavi odlučujući o vanrednom pravnom sredstvu.

Pored ovoga, branilac u zahtevu navodi da je na glavnom pretresu prilikom ispitivanja veštaka i svedoka GG i BB, uskraćeno pravo odbrani da u cilju provere, dopune i razjašnjenja iskaza postavlja pitanja svedocima i veštacima, na koji način je okrivljenom povređeno pravo na odbranu. Međutim, kako se ovi navodi branioca, ne odnose se na isticanje neke od procesnih situacija propisanih odredbom člana 74. ZKP, već drugim odredbama ZKP koje, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge za odlučivanje po zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu ovih navoda branioca nije upuštao.

Vrhovni sud se nije upuštao ni u razmatranje i ocenu navoda branioca kojima se ukazuje da je kazna zatvora na koju je okrivljeni osuđen suviše stroga sud i da sud nije pravilno okrivljenom odmerio kaznu, s obzirom na činjenice koje utiču na visinu kazne, jer iz ovih navoda proizilazi da branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija zbog povrede odredbe člana 441. stav 1. ZKP, koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona.

Nadalje, branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ali ne obrazlaže na koji način je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, pa kako Vrhovni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona na koju se zahtevom samo ukazuje, to se ovaj sud u razmatranje ove povrede, takođe nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić