Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog BB i okrivljenog VV, advokatu Svetlani Bobić, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti Ktz 204/17 od 13.09.2017. godine, najpre ukazuje da su pobijana pravnosnažna rešenja doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Naime, po nalaženju ovog suda, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su nižestepeni sudovi, dajući u obrazloženju pobijanih rešenja razloge u pogledu odlučne činjenice, zbog čega braniocu po službenoj dužnosti nisu priznati troškovi na ime izvršenog uvida u spise predmeta dana 26.02.2016. godine, 29.02.2016. godine i 11.03.2016. godine - iste razloge učinili nejasnim i u znatnoj meri protivrečnim, na taj način što je Viši sud u Beogradu u obrazloženju pobijanog prvostepenog rešenja naveo da su u konkretnom slučaju, braniocu po službenoj dužnosti, priznati troškovi na ime izvršenog uvida u spise predmeta od dana 25.02.2016. godine, jer je jedan uvid u spise predmeta bio dovoljan i neophodan za vođenje krivičnog postupka, a da istoj nisu priznati troškovi koji se odnose na uvid i razmatranje spisa predmeta od dana 26.02.2016, 29.02.2016. i 11.03.2016. godine, iz razloga što navedena radnja nije bila preduzeta u svrhu odbrane okrivljenih, dok je u obrazloženju drugostepenog rešenja kojim je prvostepeno rešenje potvrđeno, sud naveo da troškovi krivičnog postupka na ime izvršenog uvida i razmatranja spisa predmeta od dana 26.02.2016, 29.02.2016. i 11.03.2016. godine, nisu bili nužni i neophodni za adekvatno zastupanje okrivljenih, budući da je uvid i razmatranje predmeta, radnja koja je neophodna da bi branilac uopšte mogao da pruži adekvatnu odbranu i da zastupa okrivljenog u toku postupka, pa su troškovi za te radnje, prema stavu suda, inkorporisani u troškove za ostale radnje, koje je branilac nakon uvida i razmatranja spisa predmeta preduzeo, a za koje radnje su troškovi priznati. S tim u vezi, osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i to da ukoliko se prihvati stav suda da su troškovi za uvid i razmatranje spisa predmeta inkorporisani u troškove za ostale radnje, onda advokatu Svetlani Bobić ne bi trebalo dodeliti troškove ni za taj jedan izvršen uvid u spise predmeta, jer u tom slučaju, prema stavu nižestepenog suda, advokatu uopšte ne bi pripadali troškovi na ime naknade za uvid i razmatranje spisa predmeta, bez obzira na broj preduzetih radnji.

Na izneti način, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sud je razloge u pogledu nepriznavanja troškova na ime uvida i razmatranja spisa predmeta izvršenog od strane branioca okrivljenih dana 26.02.2016., 29.02.2016. i 11.03.2016. godine, učinio nejasnim i u znatnoj meri protivrečnim, i na taj način učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored navedenog, osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a naime, da je sud odlukom o troškovima krivičnog postupka povredio zakon, jer deo zahteva branioca okrivljenog, u kome ista traži naknadu troškova nastalih za sastavljanje žalbe izjavljene na rešenje o troškovima postupka, nije prihvatio.

Naime, Viši sud u Beogradu je prvostepenim rešenjem 12K 3813/10 od 21.11.2016. godine, dosudio troškove krivičnog postupka u iznosu od 140.062,50 dinara, braniocu po službenoj dužnosti, advokatu Svetlani Bobić, ne priznajući tom prilikom troškove branioca za sastavljanje žalbe na rešenje o naknadi troškova braniocu od 04.03.2016.godine, sa obrazloženjem da se navedeni troškovi ne odnose na nagradu i nužne izdatke koje je branilac imala povodom odbrane okrivljenih, te da navedena radnja nije preduzeta u svrhu odbrane okrivljenih, odnosno da nije bila nužna i neophodna za vođenje krivičnog postupka. Navedeno rešenje je potvrđeno drugostepenim rešenjem tog suda 12K 3813/10-Kv 3988/16 od 21.12.2016. godine.

Postupajući na taj način, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Viši sud u Beogradu je pobijanim rešenjima učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP, propisano je pored ostalog, da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je u stavu 2. istog člana 261. ZKP, navedeno šta troškovi krivičnog postupka obuhvataju, pa se u tački 7. propisuje da troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca. Tarifnim brojem 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u stavu 1. propisano je i označeno za koje podneske advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1, dok je stavom 2. propisano da advokatu pripada 50% od nagrade iz tarifnog broja 1, za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku. Takođe, tarifnim brojem 5, u stavu 1. navedene tarife, propisano je i označeno za sastavljanje kojih pravnih lekova advokatu pripada nagrada iz tarifnog broja 1, dok su stavom 2. tog tarifnog broja označeni pravni lekovi za čije sastavljanje advokatu pripada nagrada iz tarifnog broja 1, uvećana za 100%. Dakle, nagrada za sastavljanje žalbe na rešenje o troškovima postupka nije predviđena tarifnim brojem 5, stav 1. i 2. već se ova žalba ima tretirati kao „ostali podnesci“ u krivičnom postupku, shodno stavu 2. tarifnog broja 4, za čije sastavljanje advokatu pripada 50% nagrade iz tarifnog broja 1.

Imajući u vidu navedeno Vrhovni kasacioni sud nalazi da su pobijana rešenja doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer sud suprotno citiranim odredbama Zakonika o krivičnom postupku i Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, nije dosudio nagradu i nužne izdatke braniocu po službenoj dužnosti, za sastavljanje žalbe na rešenje o troškovima krivičnog postupka.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, kao osnovan, u pogledu napred izloženih povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 441. stav 4. ZKP, učinjenih pobijanim prvnosnažnim rešenjima Višeg suda u Beogradu, međutim s obzirom da je u konkretnom slučaju krivični postupak još u toku, tj. da nije pravnosnažno okončan, to je ovaj sud samo utvrdio postojanje navedenih povreda zakona, ne dirajući u pravnosnažna rešenja, posebno imajući u vidu da bi u zavisnosti od ishoda krivičnog postupka, ukoliko bi okrivljeni bili pravnosnažno osuđeni, predmetni zahtev bio na štetu okrivljenih.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi sa članom 493. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                              Predsednik veća - sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                          Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić