Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 910/22 od 28.11.2022. godine usvajanjem žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Ilije Majstorovića preinačena je prvostepena presuda u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, odluke o uračunavanju pritvora i meri bezbednosti oduzimanja imovinske koristi, tako što je okrivljenom Iliji Majstoroviću zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, utvrđena kazna zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina i 7 (sedam) meseci i u smislu odredbe člana 67. stav 1. Krivičnog zakonika opozvana uslovna osuda po presudi Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 668/18 od 09.01.2019. godine i iz iste uzeta kao utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.06.2021. godine do 21.06.2022. godine, kao i vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora po presudi Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 705/20 od 29.03.2021. godine i to od 21.06.2022. godine do 21.10.2022. godine, te je prema okrivljenom, na osnovu odredbe člana 91. i 92, Krivičnog zakonika izrečena mera bezbednosti oduzimanja imovinske koristi u iznosu od 1.000,00 dinara, dok je u ostalom delu žalba branioca okrivljenog Ilije Majstorovića odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Ilije Majstorovića, advokat Aleksandar Knežević zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi članova 67. stav 2. i 70. stav 1. Krivičnog zakonika i povrede odredbe člana 16. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ilije Majstorovića je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, neosnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je u konkretnom slučaju pretres stana okrivljenog obavljen nezakonito, jer se naredba o pretresu stana i drugih prostorija Višeg suda u Beogradu Kpp Pov 983/21 od 15.06.2021. godine, ne odnosi na prostor ispod stepeništa stambene zgrade na adresi ... broj .. u ..., u kome je pronađena opojna droga, a ne postoji saglasnost držaoca za pretres tih prostorija. U vezi sa tim, branilac navodi da predmeti koji su pronađeni ispod stepeništa ne mogu biti sastavni deo zapisnika o pretresu stana sačinjenog od strane policije 22.06.2021. godine, u kome nije ni konstatovano da se vrši pretres dvorišta – stepeništa ispred kućnog broja ... . Zbog navedenog, po stavu branioca, svi dokazi koji su proistekli iz radnje pretresa su nezakonito pribavljeni dokazi, koji su morali su biti izdvojeni iz spisa predmeta, jer se na njima ne može zasnivati presuda. Pored ovoga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu kao nezakonite dokaze označava i zapisnike Kti 296/21 od 24.06.2021. godine o saslušanju okrivljenih Ilije Majstorovića i AA pred VJT u Beogradu, obzirom da nisu potpisani od strane postupajućeg zamenika VJT.

Ovi navodi branioca okrivljenog su neosnovani, jer je zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija okrivljenog Ilije Majstorovića od 22.06.2021. godine rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje pretresanje stana koja je preduzeta od strane ovlašćenih službenih lica policije i sačinjen je u svemu u skladu sa odredbama člana 157. stav 4. i 158. stav 3. ZKP, dok je prostor ispod stepeništa, u kome je pronađena opojna droga, sastavni deo stambene zgrade na kojoj je vršen pretres stana i drugih prostorija koje koristi okrivljeni po naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp Pov 983/21 od 15.06.2021. godine. Za navedeni prostor ispod stepeništa nije ni potrebna naredba suda jer se ona donosi samo kad se odnosi na stan i druge prostorije čiji je vlasnik ili držalac okrivljeni.

Pored ovoga, iako stoje navodi branioca da postupajući zamenik VJT nije potpisala zapisnike u skladu sa odredbom člana 235. stav 10. ZKP, nakon saslušanja okrivljenog Ilije Majstorovića i ranije okrivljenog AA prema kojem je postupak pravnosnažno okončan, održanog dana 24.06.2021. godine i sastavljanja zapisnika o tome, a do čega je došlo usled očigledne omaške, ta okolnost, po nalaženju ovoga suda, ne čini ovaj dokaz a priori nezakonitim i nema za posledicu njegovo obavezno izdvajanje iz spisa predmeta. Ovo stoga što se radi o povredi relativnog karaktera, obzirom da nepotpisivanje zapisnika od strane lica koje je preduzelo radnju nema za posledicu uvek nezakonitost dokaza. Sud je ovlašćen da u toku postupka u svakom konkretnom slučaju ceni povredu odredbe člana 235. stav 10. ZKP, a što je sud u konkretnom slučaju učinio i ocenio da su navedeni zapisnici zakoniti i da nema osnova za izdvajanje iz spisa.

Pri tome, iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu K 154/22 od 21.06.2022. godine, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i za prihvatanje kao pravilnog pravnog stanovišta prvostepenog suda iznetog na strani 17. obrazloženja prvostepene presude, na strani 3. u poslednjem stavu i na strani 4. u prvom stavu obrazloženja drugostepene presude, izneo razloge koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, dokazi na koje ukazuje branilac u podnetom zahtevu, ni sami po sebi niti po načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i suprotno navodima zahteva, ne predstavljaju nezakonite dokaze u smislu člana 16. stav 1. ZKP, koji shodno odredbi člana 84. stav 1. ZKP nisu mogli biti korišćeni u krivičnom postupku, zbog čega su navodi branioca kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, su ocenjeni neosnovanim.

Neosnovano branilac okrivljenog Ilije Majstorovića, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 910/22 od 28.11.2022. godine učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, obzirom da je prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji pravnosnažno odlučio o opozivanju uslovne osude iz presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 668/18 od 25.09.2018. godine i kaznu uzeo kao utvrđenu, iako je rok proveravanja istekao 09.01.2019. godine, kao i navodima da je povredio odredbu člana 67. stav 2. Krivičnog zakonika, jer nije cenio sve okolnosti koje se odnose na učinjena krivična dela i učinioca, posebno srodnost učinjenih krivičnih dela, njihov značaj i pobude.

Odredbom člana 70. stav 1. Krivičnog zakonika, propisano je da se uslovna osuda može opozvati u toku vremena proveravanja. Ako osuđeni u tom vremenu učini krivično delo koje povlači opozivanje uslovne osude, a to je presudom utvrđeno tek posle isteka vremena proveravanja, uslovna osuda može se opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kada je proteklo vreme proveravanja.

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 668/18 koja je postala pravnosnažna 09.01.2019. godine, okrivljenom je za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i istovremeno određeno da se utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vreme proveravanja od 3 (tri) godine ne izvrši novo krivično delo.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 910/22 od 28.11.2022. godine preinačena presuda Višeg suda u Beogradu K 154/22 od 21.06.2022. godine u delu odluke o kazni i okrivljenom zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, koje je predmet ovog krivičnog postupka utvrđena kazna zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina i 7 (sedam) meseci, a zatim opozvana uslovna osuda iz presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 668/18 koja je postala pravnosnažna 09.01.2019. godine, pa je drugostepeni sud kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine uzeo kao prethodno utvrđenu i okrivljenom izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) godina.

Dakle, pravnosnažnom odlukom suda uslovna osuda okrivljenom izrečena je 09.01.2019. godine, pa je rok za opoziv uslovne osude okrivljenom Iliji Majstoroviću u konkretnom slučaju isticao 09.01.2023. godine.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u konkretnom slučaju uslovna osuda pravilno opozvana, obzirom da je predmetno krivično delo okrivljeni izvršio u toku vremena proveravanja po presudi Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 668/18 od 09.01.2019. godine, kao i da u vreme donošenja drugostepene presude nije protekao rok za opozivanje uslovne osude predviđen članom 70. stav 1. Krivičnog zakonika.

Pored ovoga, drugostepeni sud je odluku o opozivu uslovne osude doneo pravilnom primenom odredbe člana 67. stav 1. Krivičnog zakonika kojom je propisano da će sud opozvati uslovnu osudu, ako osuđeni u vreme proveravanja učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora od dve godine ili u dužem trajanju, imajući u vidu da je okrivljenom zbog krivičnog dela koje je predmet ovog postupka, a koje je okrivljeni učinio u roku proveravanja po ranijoj osudi, utvrđena kazna zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina i 7 (sedam) meseci.

Samim tim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se navodima branioca ukazuje na povredu odredbe člana 67. stav 2. Krivičnog zakonika, kojom je propisana mogućnost suda da nakon ocene okolnosti koje se odnose na učinjena krivična dela i učinioca, odluči da li će opozvati uslovnu osudu, ali isključivo u situaciji kada je okrivljeni u vreme proveravanja učinio krivično delo za koja je izrečena kazna zatvora manja od dve godine ili novčana kazna, a što ovde nije slučaj.

Shodno navedenom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je prilikom opoziva uslovne osude postupao u svemu sa ovlašćenjima koja ima po zakonu, pa nije učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) u vezi članova 67. stav 2. i 70. stav 1. ZKP na koje se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog ukazuje na postupanje suda protivno odredbi člana 16. ZKP, što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud, je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić