Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 6226/2013 od 13.12.2013. godine, stavom 1, odbijene su, kao neosnovane, žalbe Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu, branioca okrivljenog S.P., branioca okrivljenog D.Đ. - osim u delu kojim se žalbom tog advokata prvostepena presuda pobija zbog odluke o troškovima krivičnog postupka na čije plaćanje je obavezan okrivljeni D.Đ. i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K 2066/13 od 11.06.2013. godine.

Istom presudom, stavom 2, usvojena je žalba branioca okrivljenog D.Đ. u delu u kome se prvostepena presuda pobija zbog odluke o troškovima krivičnog postupka, pa je u delu odluke o troškovima krivičnog postupka na čije plaćanje je okrivljeni D.Đ. obavezan, ukinuta presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K 2066/13 od 11.06.2013. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Branilac okrivljenog D.Đ., advokat Z.Z., na osnovu člana 482. stav 1. i člana 483. ZKP-a podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijajući navedene pravnosnažne presude zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1, 2. i 3. ZKP-a i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP-a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, te da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog D.Đ. osloboditi od optužbe za krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 2. KZ ili da iste presude ukine u odnosu na osuđenog D.Đ., te da predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili apelacionom sudu, pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.Đ., advokata Z.Z., Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevima, uz primenu člana 604. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72/2011) našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branioca okrivljenog, pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postpuka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, sa obrazloženjem da se iste zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati - iskazu svedoka R.P., ovlašćenog službenog lica u MUP-u RS PS Rakovica, jer je isti pribavljen suprotno odredbi člana 18. stav 2. odredbi člana 97. stav 4. u vezi člana 604. stav 1. ZKP-a, niti se iste po stavu odbrane, mogu zasnivati na odbrani okrivljenog S.P. iz pretkrivičnog postupka koja je suprotna odbrani datoj na glavnom pretresu.

Naime, Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu ocenio je kao neosnovane nalazeći da je iskaz svedoka R.P., ovlašćeno službeno lice MUP-a RS PU Rakovica, dokaz na kome se prema odredbama ZKP-a, presude mogu zasnivati, s`obzirom na to da je isti saslušan, kao svedok, u vezi sa okolnostima koje je neposredno zapazio na kući oštećenih D., M. i B.J. i u njihovom dvorištu, kao i u širem krugu lica mesta u ulici ..., a ne kako se to neosnovano u zahtevu navodi, na okolnosti u vezi operativnih saznanja u pogledu sadržine obaveštenja pribavljenih radi otkrivanja krivičnog dela i učinioca. Takođe, po nalaženju ovog suda pobijane odluke zasnivaju se na zakonitom dokazu - odbrani okrivljenog S.P. datoj pred MUP-om RS PU za Grad Beograd, s`obzirom da je okrivljeni S.P., tada osumnjičeni, iskaz pred policijskim službenicima 04.11.2012. godine, dao u prisustvu branioca advokata Ž.P., sa kojim je prethodno imao poverljiv razgovor, te da je zapisnik svojeručno potpisao i time potvrdio konstatovane pismene navode u zapisniku. Osim toga, ove bitne povrede odredaba krivičnog postupka su, od strane odbrane isticane i u postupku po redovnom pravnom leku, te Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP-a.

Zahtevom branioca okrivljenog se pravnosnažne presude pobijaju i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP-a, sa obrazloženjem da okrivljeni D.Đ. nije preduzeo ni jednu radnju koja je element bića krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 2. KZ, te da prema izvedenim dokazima i njihovoj stvarnoj sadržini ne postoje ni formalno-pravni ni faktički dokazi da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje je osuđen.

I ove navode, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane nalazeći da su prvostepeni i drugostepeni sud nakon izvedenih dokaza na glavnom pretresu, na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili zakon nalazeći da je dokazano da su se u radnjama okrivljenog D.Đ. stekla sva bitna obeležja predmetnog krivičnog dela - pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 2. KZ, a kako su ovi navodi već isticani u žalbi branioca okrivljenog, to Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, na iste upućuje, u smislu člana 491. stav 2. ZKP-a.

U vezi navoda u zahtevu branioca okrivljenog da su izreke obe presude nerazumljive, protivurečne razlozima presude, te da u presudama nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama kojima se suštinski ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a, te ukazivanje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP-a, bez njihovog konkretizovanja, o istima Vrhovni kasacioni sud nije odlučivao, jer odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, povrede navedenih odredbi nisu predviđene kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                           Za predsednika veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                Zoran Tatalović, s.r.