Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Kž1 - 1748/14 od 25.02.2015. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okr. A.S., preinačio je presudu Višeg suda u Čačku K. br.17/2013 od 04.09.2014. godine u odnosu na okr. A.S. samo u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljenog za krivično delo iz člana 206. stav 1. u vezi sa članom 30. i 33. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6-šest meseci, dok je ovu žalbu u preostalom delu i, između ostalih, žalbu branioca okr. S.B., odbio kao neosnovane i navedenu prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branioci okrivljenih A.S. i S.B. podneli su zahteve za zaštitu zakonitosti, i to:

- branilac okr. A.S., adv. M.B., zbog povrede zakona – član 485. stav 1. tačka 1) ZKP i povrede ljudskog prava i slobode okrivljenog (pravo na branioca), sa predlogom da se „zakaže javna sednica drugostepenog suda“ i na istu pozovu okrivljeni i njegov branilac, a potom prvostepena presuda u stavu 2. izreke preinači i okr. A.S. oslobodi optužbe,

- branilac okr. S.B., adv. M.B., iz razloga predviđenih članom 438. stav 2. tačka 1) i članom 439. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine presude Višeg suda u Čačku K br.17/2013 od 04.09.2014. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1748/14 od 25.02.2015. godine i predmet vrati drugom mesno nadležnom prvostepenom i drugostepenom sudu na novi postupak.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11.... 55/14), (u daljem tekstu ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih A.S. i S.B. smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih A.S. i S.B. neosnovani su u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu zahtevi nedozvoljeni.

Branioci okrivljenih A.S. i S.B., kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navode bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da su pobijane pravnosnažne presude zasnovane na iskazu saokrivljenog B.M. datom pred ovlašćenim službenim licem PU Čačak (Zapisnik o saslušanju osumnjičenog Ku - 577/09 od 02.03.2009. godine), na kome se ne mogu zasnivati i koji je morao biti izdvojen iz spisa predmeta jer je pribavljen na nezakonit način. S tim u vezi, branioci ističu da je okr. M. navedeni iskaz dao u odsustvu branioca iako se radi o krivičnom delu za koje je zakonom predviđena obavezna odbrana, što predstavlja povredu člana 33. stav 2. i 3. Ustava Republike Srbije i člana 71. stav 2. i 226. stav 9. u vezi sa članom 18. stav 2. tada važećeg ZKP, kao i člana 6. stav 3. tačka c) Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, a da je prisustvo branioca po službenoj dužnosti adv. L.U. koje je konstatovano u zapisniku o saslušanju opovrgnuto dokazima pribavljenim tokom postupka (službene evidencije Okružnog zatvora u Kragujevcu, protivrečni iskazi svedoka o činjenici u pitanju i o obavljanju poverljivog razgovora okrivljenog sa braniocem, te nepostojanjem formalnog rešenja o postavljenju branioca po službenoj dužnosti). Takođe, branioci navode da saslušanju okr. M. nije sve vreme prisustvovala istražni sudija Danica Marinković i da nije potpisala zapisnik o saslušanju okrivljenog, a branilac okr. S.B., ističe i da je sporni iskaz okr. M. iznuđen, odnosno pribavljen mučenjem okrivljenog koji u prijavi protiv radnika PU Čačak navodi da su mu oni stavljali plastičnu kesu na glavu i davili ga, što predstavlja povredu člana 25. i 28. Ustava o zabrani torture i člana 89. stav 8. tada važećeg ZKP i čini ovaj dokaz nedozvoljenim i u smislu člana 89. stav 10. istog Zakonika.

Ista povreda zakona, prema navodima zahteva branioca okr. B., učinjena je i time što su pobijane presude zasnovane na iskazu okr. A.S. koji je izdvojen iz spisa predmeta.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se označene pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede odredaba postupka u vezi sa procesnim radnjama preduzetim pre početka primene sada važećeg ZKP, i čija se zakonitost shodno odredbi člana 604. stav 1. tog Zakonika ocenjuje po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Sl. list SRJ“, broj 70/01 i 68/02 i „Sl. glasnik RS“ broj 58/04...76/10) ( u daljem tekstu: ranije važeći ZKP) koji je primenjivan u vreme preduzimanja tih procesnih radnji, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Ocenjujući, prednjim navodima zahteva istovetne, navode u žalbama branilaca okrivljenih S. i B., izjavljenim protiv prvostepene presude zbog iste bitne povrede odredaba krivičnog postupka (iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno koja je predviđena u članu 368. stav 1. tačka 10. ranije važećeg ZKP), drugostepeni sud je, za ocenu istih kao neosnovanih i za zauzeto stanovište da je sporni zapisnik o saslušanju osumnjičenog B.M. validan dokaz, pribavljen u skladu sa odredbama člana 226. st.9. i 10. ranije važećeg ZKP i bez povrede odredaba člana 89. istog Zakonika, kao i za ocenu da prvostepena presuda nije zasnovana na iskazu okr. S. u policiji od 26.03.2009. godine koji je izdvojen iz spisa, u svojoj presudi na strani 11 do 13, dao detaljne razloge koje kao pravilne prihvata Vrhovni kasacioni sud i shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

U prilog ocene o neosnovanosti navoda u podnetim zahtevima da se zapisnik o saslušanju okr. M. u policiji ne može koristiti kao dokaz, kada je reč o navodu da zapisnik nije potpisala istražni sudija Danica Marinković, uz prihvatanje razloga drugostepenog suda za stav da u konkretnom slučaju ne postoji zakonska obaveza potpisivanja zapisnika od strane istražnog sudije, valja istaći činjenicu da istražni sudija koji prisustvuje saslušanju pritvorenog lica, u smislu člana 226. stav 10. ranije važećeg ZKP, nije direktan učesnik pretkrivičnog postupka u vezi sa kojim je obavljeno saslušanje tog lica, a kada je reč o navodu odbrane da je dokaz u pitanju iznuđen, odnosno pribavljen mučenjem i torturom okr. M., da na neosnovanost istog, pored razloga iznetih u drugostepenoj presudi, upućuje upravo prisustvo saslušanju istražnog sudije, koja okolnost je posebno potencirana u razlozima pobijane prvostepene presude.

Navodima zahteva branilaca okrivljenih S. i B., kojima se osporava ocena prvostepenog i drugostepenog suda da su dokazima izvedenim u ponovljenom prvostepenom postupku razjašnjene sporne okolnosti o prisustvu postavljenog branioca po službenoj dužnosti okr. M. adv. L.U., kao i istražnog sudije Danice Marinković, za sve vreme iznošenja odbrane okrivljenog, tada osumnjičenog M. u policiji i potvrđeno njihovo prisustvo, pri tom iznošenjem suprotnih tvrdnji i sopstvene ocene istih dokaza, drugačije od ocene koju daje sud, u suštini se osporava činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi utvrđeno u pogledu navedenih činjenica.

Pravilnost i potpunost činjeničnog stanja utvrđenog u pobijanoj pravnosnažnoj presudi osporava se i navodima zahteva branioca okr. B. da je iskaz okr. M. dat u policiji protivrečan iskazu oštećenog M.R., u pogledu opisa događaja i inkriminisanih radnji okrivljenih i da je opovrgnut i iskazom svedoka LJ.A., kao i ukazivanjem na propust suda da izvede kao dokaz uvid u ocenu stručnog tima Centra za socijalni rad u Kragujevcu datu u drugom predmetu povodom veštačenja duševne razvijenosti B.M., za koji branilac smatra da je od značaja za ocenu o valjanosti spornog iskaza okr. M. u policiji.

Istim zahtevom, ukazuje se i na odsustvo razloga u pobijanim pravnosnažnim presudama za ocenu suda dokaza izvedenih radi provere navoda odbrane o iznuđivanju iskaza okr. M. u policiji i uopšte razloga za svaku tačku prvostepene presude i za svaku utvrđenu činjenicu (član 428. stav 6. i 8. ZKP), i za ocenu drugostepenog suda žalbenih navoda (član 460. stav 1. ZKP), čime branilac okr. B. ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ni zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pa su zahtevi branilaca okrivljenih S. i B., u delu u kojem su podneti iz tih razloga, ocenjeni kao nedozvoljeni.

Branilac okr. S. kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti u uvodu zahteva navodi i povredu ljudskog prava i slobode okrivljenog (pravo na branioca), ali obrazloženje zahteva ne sadrži konkretan opis ove povrede, ako je reč o povredi prava okr. S., već samo navode o povredi prava na branioca saokrivljenog B.M. u pretkrivičnom postupku, zajemčenog članom 33. stav 2. i 3. Ustava Republike Srbije i članom 6. stav 3. tačka c) Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Članom 484. ZKP, koji određuje obavezan sadržaj zahteva za zaštitu zakonitosti, propisano je da se u zahtevu mora navesti razlog za njegovo podnošenje predviđen u članu 485. stav 1. ZKP, s tim da se u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog Zakonika mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kako, dakle, konkretan opis povrede ljudskih prava na koju se ukazuje zahtevom branioca okr. S. (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP), podrazumeva i postojanje i naznačenje odluke Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je ta povreda utvrđena, a koja odluka se, u smislu člana 484. ZKP, mora i dostaviti uz zahtev za zaštitu zakonitosti, a što sve ovde nije slučaj, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S. u delu koji se odnosi na ovu povredu, nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, u vezi člana 484. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen.

Zapisničar – savetnik                                                                                   Predsednik veća - sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                            Janko Lazarević,s.r.