.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 564/2014
12.06.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.M., zbog krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.M., advokata I.R., podnetom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3463/13 od 12.11.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 12.06.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.M., podnet protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3463/13 od 12.11.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Zrenjaninu K broj 147/12 od 05.07.2013. godine okrivljeni S.M. je, između ostalih, oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine.
Istom presudom na osnovu člana 196. stav 4. ZKP, svi okrivljeni, između ostalih i S.M. oslobođeni su od plaćanja sudskog paušala, dok je određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, a na osnovu člana 246. stav 7. KZ od okrivljenih je oduzeto ... gr. ... za koju je određeno da će se uništiti nakon pravnosnažnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 3463/13 od 12.11.2013. godine, delimično su usvojene žalbe Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu u odnosu na okrivljenog S.M. u pogledu odluke o kazni pa je Apelacioni sud okrivljenog S.M. zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojenih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 3463/13 od 12.11.2013. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog S.M., advokat I.R., u smislu člana 485. stav 1. ZKP, jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti obzirom da je okrivljenog S.M. trebalo u smislu člana 423. stav 2. ZKP osloboditi od optužbe (čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijanu presudu preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, a u smislu člana 488. stav 2. ZKP branioca obavestiti o sednici veća.
Vrhovni kasacioni sud, je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. i 487. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.M. je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju branilac okrivljenog S.M. navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti (član 439. tačka 2. ZKP) samo formalno označava povredu zakona iz člana 458. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuju u čemu se ona sastoji, već suštinski u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjem u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.
Naime, branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti navodi da u drugostepenoj presudi nije postupljeno u skladu sa uputstvima i instrukcijama iznetim u rešenju Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3348/12 od 04.12.2012. godine, da nije cenjena završna reč branioca okrivljenog data na glavnom pretresu i da tokom ovog krivičnog postupka nije dokazano da je okrivljeni S.M. izvršio krivično delo za koje je osuđen.
Kako je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona – da u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti (član 439. tačka 2. ZKP-a) - zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljen razlog za podnošenje zahteva – na činjenično utvrđenje drugostepenog suda – to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog S.M., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
