Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Kž1-266/16 od 25.02.2016. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu preinačio je presudu Osnovnog suda u Kragujevcu 14K-1192/15 od 04.12.2015. godine, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji tako što je okr. A.T., zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3. u vezi sa članom 61. KZ, za koje je tom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1-jedne godine, dok je u nepreinačenom delu prvostepena presuda ostala nepromenjena.

Branioci okr. A.T., adv. N.L. i T.Z., podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1- 266/16 od 25.02.2016. godine, zbog povrede krivičnog zakona-čl.42. i 54. Krivičnog zakonika, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, ukine presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-266/16 i predmet vrati na ponovno suđenje Apelacionom sudu u Kragujevcu ili da preinači navedenu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu, odbije žalbu Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i potvrdi presudu Osnovnog suda u Kragujevcu K.1192/15.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredaba člana 486. stav 1. i 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okr. A.T. je nedozvoljen.

Branioci okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo odluku o izricanju okrivljenom bezuslovne kazne zatvora umesto mere upozorenja-uslovne osude izrečene prvostepenom presudom, isuviše restriktivno i strogo formalno tumačeći odredbu člana 54. KZ i pogrešnom ocenom olakšavajućih i otežavajućih okolnosti koje su u smislu ove zakonske odredbe od značaja za odluku o krivičnoj sankciji koja će se izreći okrivljenom za predmetno krivično delo i pri tom, sasvim zanemarujući individualizaciju kazne kao svrhu kažnjavanju propisane članom 42. KZ. S tim u vezi, branioci okrivljenog ukazuju da sud pogrešno kao otežavajuću okolnost uzima težinu krivičnog dela i da na strani okrivljenog stoje samo otežavajuće okolnosti i to, ranija osuđivanost, ali za bagatelno krivično delo i stepen krivice odnosno umišljaj koji, međutim, anuliraju pobude okrivljenog koji je delo izvršio zbog ekonomskih teškoća i da bi obezbedio golu egzistenciju za maloletno dete i svoju porodicu, a da odnos okrivljenog prema učinjenom delu i sudu, priznanje dela i pokajanje i okolnost da je pronašao zaposlenje i vratio se ispravnom životu, ukazuju da kazna zatvora u slučaju okrivljenog nema bilo kakvu svrhu ni opravdanje već bi negativno uticala na njega i život njegove porodice.

Izloženim navodima zahteva branioci okrivljenog ukazuju na nepravilnu odluku drugostepenog suda o krivičnoj sankciji, odnosno na povredu zakona u smislu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, pa je zahtev branilaca okr. A.T. nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                            Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                  Bata Cvetković,s.r.