Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je naredbom Drugog osnovnog javnog tužilaštava u Beogradu odloženo krivično gonjenje osumnjičenog AA zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, a da je nakon što je osumnjičeni postupio po nalogu iz te naredbe i uplatio određeni novčani iznos na tekući račun „Elektrodistribucije Srbije“, Drugo osnovno javno tužilaštavo u Beogradu krivičnu prijavu protiv osumnjičenog odbacilo, a nakon čega je branilac tražio naknadu troškova krivičnog postupka koje je imao, koji zahtev je odbijen uz obrazloženje da rešenje doneto u smislu člana 283. stav 3. ZKP predstavlja odstupanje od načela legaliteta. Na navedeni način je, po stavu odbrane, povređen zakon na štetu okrivljenog, jer je javno tužilaštvo izložilo okrivljenog troškovima povodom izvođenja dokaznih radnji, nakon čega je donelo naredbu o odlaganju krivičnog gonjenja, a okrivljeni je prihvatio nalog iz naredbe o odlaganju krivičnog gonjenja da bi izbegao krivični postupak, pri čemu nije priznao izvršenje krivičnog dela, tako da u ovakvom slučaju treba nadoknaditi troškove krivičnog postupka, na teret budžeta.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, na istu povredu krivičnog zakona sa istovetnim obrazloženjem odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a drugostepeni sud je ocenio ove žalbene navode neosnovanim i na strani 2, stav 2 obrazloženja svoje odluke, izneo dovoljne i jasne razloge koje i Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  za Predsednika veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić