Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 3420/13 od 11.03.2014. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba branioca okrivljenog V.S. i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu K 1249/2011 od 25.04.2013. godine, osim u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, u kom delu je usvojena žalba branioca okrivljenog i prvostepena presuda u tom delu ukinuta, te predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 482. stav 1. ZKP-a, branilac okrivljenog V.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti i dopunu istog zahteva, zbog povrede odredbe člana 4. Zakonika o krivičnom postupku i člana 42. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima u vezi sa članom 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine presudu Apelacionog suda u Nišu.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti i dopune istog zahteva podnetog od strane branioca okrivljenog, advokata S.Đ., Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu i dopuni zahteva branioca okrivljenog V.S., uz primenu člana 604. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72 od 28.09.2011. godine) našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog V.S., u zahtevu za zaštitu zakonitosti i dopuni istog navodi da je donošenjem pravnosnažnih presuda Prekršajnog suda u Nišu broj Pr 01-3481/12 od 26.09.2012. godine i Višeg prekršajnog suda Odeljenja u Nišu broj Prž 27310/12 od 09.11.2012. godine kojima je okrivljeni A.R. oglašen krivim zbog izvršenog prekršaja iz člana 333. stav 1. tačka 54. u vezi člana 96. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima doneta pravnosnažna odluka o tome da je predmetnu saobraćajnu nezgodu prouzrokovao A.R., te da je istom već pravnosnažno odlučeno o predmetnom događaju, tako da je prekršajni sud isključio dalje utvrđivanje krivice za nastanak predmetne saobraćajne nezgode.

Ovim navodima branioca okrivljenog V.S., po nalaženju ovog suda, neosnovano se pobijaju pravnosnažne presude zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka propisane članom 438. stav 1. tačka 1. u vezi člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, jer se u konkretnom slučaju ne radi o presuđenoj stvari.

Naime, pred Prekršajnim sudom u Nišu i Višim prekršajnim sudom Odeljenje u Nišu, vođen je prekršajni postupak protiv okrivljenog A.R. zbog prekršaja iz člana 333. stav 1. tačka 54. u vezi člana 96. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, dok je krivični postupak pred Osnovnim sudom u Nišu K 1249/2011 i Apelacionim sudom u Nišu Kž1 3420/13 vođen protiv okrivljenog V.S. zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, dakle protiv drugog lica.

Da bi se radilo o pravnosnažno presuđenoj stvari, kao pravnoj smetnji koja svojim postojanjem isključuje mogućnost krivičnog gonjenja, nužno je da je protiv istog lica za identičan događaj vođen postupak koji je već pravnosnažno okončan. Kako u ovom slučaju krivični i prekršajni postupci nisu vođeni i pravnosnažno okončani protiv istog već protiv različitih lica, Vrhovni kasacioni sud je ove navode ocenio kao neosnovane, nalazeći da u redovnom krivičnom postupku nije povređena odredba člana 4. ZKP-a, odnosno nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. u vezi člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a.

Osim toga, branilac okrivljenog V.S., u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjena odredba člana 42. ZOOBS-a na štetu okrivljenog V.S., međutim, Vrhovni kasacioni suda ovim navodima u zahtevu nije odlučivao, s`obzirom na to da navedena povreda zakona članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, nije predviđena kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti, od strane okrivljenog preko branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                      Za predsednika veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                           Zoran Tatalović, s.r.