.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 566/2016
19.05.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Biljane Sinanović, Zorana Tatalovića i Dragiše Đorđevića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Natašom Banjac, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Z.T., zbog krivičnog dela obljuba nad nemoćnim licem u pokušaju iz člana 179. stav 1. u vezi sa čl. 30. i 32. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.T., advokata D.V. iz B., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Vranju K.br.63//14 od 24.09.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 br. 1163/15 od 04.02.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 19.05.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.T., advokata D.V., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Vranju K.br.63//14 od 24.09.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 br. 1163/15 od 04.02.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Vranju K.br.63/14 od 24.09.2015. godine, okr. Z.T. oglašen je krivim za krivično delo obljuba nad nemoćnim licem u pokušaju iz člana 179. stav 1. u vezi sa čl. 30. i 32. Krivičnog zakonika (KZ) i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 5-pet meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vremenu proveravanja od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, uz obavezu okrivljenog plaćanja sudu na ime troškova krivičnog postupka iznosa od 49.080,00 dinara, paušala u iznosu od 15.000,00 dinara i oštećenoj D.J. iz B. na ime nužnih izdataka iznos od 49.500,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećena upućena na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.
Apelacioni sud u Nišu, presudom 18Kž1 br. 1163/15 od 04.02.2016. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Vranju, preinačio je presudu Višeg suda u Vranju K.br.63/14 od 24.09.2015. godine u delu odluke o kazni tako što je okr. Z.T., za krivično delo obljuba nad nemoćnim licem u pokušaju iz člana 179. stav 1. u vezi sa čl. 30. i 32. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, dok je žalbu branioca okr. Z.T. odbio kao neosnovanu.
Branilac okr. Z.T., adv. D.V., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. u vezi sa članom 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači presudu Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 br. 1163/15 od 04.02.2016. godine i presudu Višeg suda u Vranju K.br.63/14 od 24.09.2015. godine tako što će okrivljenog osloboditi krivične odgovornosti ili da ukine nižestepene presude i predmet vrati Apelacionom sudu u Nišu na ponovno odlučivanje i donošenje zakonite presude, kao i sa predlogom da se odloži izvršenje navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu do konačne odluke povodom zahteva za zaštitu zakonitosti.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. Zakonika okrivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Z.T. je nedozvoljen.
Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati, i to na iskazima oštećene D.J. i veštačenju Komisije veštaka S.N., B.Đ. i S.S., za koje dokaze navodi da su u suprotnosti sa odredbama člana 16. stav 1. i 2. ZKP, jer je iskaz oštećene nedosledan tokom postupka i suprotan iskazu okrivljenog i svedoka S.M., J.T., J.M.1 i J.M.2 iz kojih, kao i iz iskaza svedoka S.T., se utvrđuje da okrivljeni nije napuštao prostoriju nakon što je istu napustila oštećena, a sudovi nisu analizirali nalaz i mišljenje pomenutih veštaka koji je sporan i nejasan u pogledu postojanja i stepena psihičke ometenosti ili fizičke nerazvijenosti oštećene kao razloga nepružanja otpora.
Prema izloženom, iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog ne ukazuje na razloge u smislu odredbe člana 16. stav 1. ZKP, zbog kojih bi označeni dokazi bili nezakoniti sami po sebi ili prema načinu pribavljanja i time nedozvoljeni, već u suštini osporava ocenu suda tih dokaza i činjenična utvrđenja i zaključke suda zasnovane na toj oceni, iznoseći pri tom sopstveno i drugačije viđenje i ocenu sadržine i dokazne vrednosti tih dokaza, što izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti o povredi zakona svodi na osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnoj presudi.
Međutim, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Z.T. nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Nataša Banjac,s.r. Bata Cvetković,s.r.
