Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dejan Bojić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 195. stav 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je privatni tužilac BB, u toku postupka preminuo i to dana 07.11.2018. godine, zbog čega je trebalo da drugostepeni sud primenom člana 416. stav 1. tačka 2) u vezi člana 57. ZKP rešenjem odbaci privatnu tužbu sada pokojnog privatnog tužioca, jer njegova smrt predstavlja okolnost koja sprečava vođenje krivičnog postupka s`obzirom na to da ne postoji ovlašćeni tužilac. U vezi sa tim branilac u zahtevu navodi i da odbranu niko nije obavestio o tome da li pravni sledbenici privatnog tužioca preuzimaju gonjenje niti se zna gde su i kome isti dali takvu izjavu.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca i da je time učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 57. stav 1. ZKP propisano je da ako oštećeni umre u toku roka za davanje izjave o preuzimanju krivičnog gonjenja ili za podnošenje predloga za krivično gonjenje, odnosno u toku postupka, njegov bračni drug, lice sa kojem živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici života, deca, roditelji, usvojenici, usvojitelji, braća, sestre i zakonski zastupnik mogu u roku od tri meseca posle njegove smrti dati izjavu da preuzimaju gonjenje ili podneti predlog, odnosno dati izjavu da ostaju pri predlogu.

Prema odredbi člana 67. ZKP na privatnog tužioca shodno se primenjuju odredbe člana 53. stav 5, člana 55. do 57. i člana 61. tog zakonika.

Iz spisa predmeta protizlazi da je privatni tužilac, BB umro dana ... . godine, te da su VV, supruga privatnog tužioca i GG i DD, ćerke privatnog tužioca na zapisniku sastavljenom pred Osnovnim sudom u Petrovcu na Mlavi dana 28.12.2018. godine dale izjavu da preuzimaju krivično gonjenje okrivljenog AA.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe i činjenicu da su pravni sledbenici privatnog tužioca tokom roka od tri meseca posle smrti privatnog tužioca preuzele krivično gonjenje okrivljenog za predmetno krivično delo, to su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca i da je time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje da je iskaz oštećenog neistinit i usmeren na lažno optuživanje okrivljenog i da sud pogrešno nije prihvatio odbranu okrivljenog koja je potvrđena iskazima svih ispitanih svedoka, čime osporava ocenu izvedenih dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ističe i to da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, koji nedostatak presude bi predstavljao povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, da je izreka presude protivrečna datim razlozima i da prvostepena presuda ne sadrži razloge o objektivnim i subjektivnim elementima bića krivičnog dela, kojim navodima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i da drugostepeni sud nije cenio žalbene navode branioca okrivljenog kojima je ukazivano na navedene propuste prvostepenog suda, što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 460. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi niti zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2), člana 460. i člana 195. stav 1. i 2. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                    Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić